• quote 2
  • А 22
  • а 75
  • Авале 1
  • агонији 1
  • Ади 1
  • адмирал 1
  • адресу 1
  • аеропланску 1
  • ако 16
  • Ако 3
  • аксиоме 1
  • актима 1
  • Али 16
  • али 24
  • амбицијама 1
  • амбиције 2
  • амбуланта 1
  • апарат 1
  • апсолутно 1
  • Арнаута 1
  • артерије 1
  • атак 1
  • атмосфера 1
  • атмосфере 2
  • атмосфери 1
  • атмосферу 1
  • атомске 1
  • атомски 1
  • Б 6
  • банатској 1
  • бар 6
  • бацала 1
  • бацале 1
  • бацали 1
  • бацао 1
  • баци 4
  • баш 5
  • бегати 1
  • бегства 1
  • бедно 1
  • беже 1
  • бежимо 2
  • Без 1
  • без 13
  • безбојне 1
  • безбојно 1
  • безбројним 1
  • безброју 1
  • безгласно 1
  • безличну 1
  • бела 4
  • Белегиша 1
  • бележник 1
  • бележника 1
  • бележникову 1
  • белилу 1
  • белим 2
  • белине 1
  • бело 1
  • белог 1
  • Београд 2
  • Београда 1
  • београдске 1
  • београдски 1
  • београдског 2
  • београдском 1
  • бес 1
  • бесконачношћу 1
  • бесмислено 1
  • бесмислености 1
  • бесмислице 1
  • беснео 1
  • бесно 2
  • бесомучне 1
  • беспослице 1
  • беху 2
  • Беше 1
  • беше 9
  • би 45
  • бива 5
  • бивати 1
  • биваше 1
  • била 10
  • биле 4
  • били 4
  • билијарских 1
  • било 38
  • Било 6
  • био 30
  • Био 4
  • бирташа 1
  • бирташи 1
  • бисера 1
  • бити 10
  • битке 2
  • бића 1
  • Биће 1
  • бићем 4
  • бих 1
  • бичем 1
  • блеђе 1
  • блештеће 1
  • ближе 1
  • ближила 1
  • близак 1
  • близине 1
  • блузама 1
  • Бог 1
  • божанства 1
  • боја 2
  • бојама 1
  • бојати 1
  • боје 4
  • бојом 2
  • боју 1
  • бок 1
  • бокове 1
  • бол 2
  • бола 2
  • боли 1
  • боловали 1
  • боловало 1
  • болове 1
  • болом 2
  • болу 2
  • боље 6
  • борбе 3
  • борби 2
  • бори 1
  • брака 1
  • брани 3
  • брат 1
  • брата 1
  • братских 1
  • браћа 1
  • браћи 1
  • брбљао 1
  • брбљиве 1
  • брбљивим 1
  • брдни 1
  • брдо 2
  • бректао 2
  • бржа 1
  • брже 1
  • брз 1
  • брзацима 1
  • брзе 2
  • брзи 5
  • брзим 4
  • брзином 1
  • брзину 1
  • Брзо 1
  • брзо 10
  • бриге 1
  • брижан 1
  • брижним 1
  • брисао 1
  • брише 1
  • брод 13
  • Брод 2
  • брода 9
  • Бродар 1
  • бродар 8
  • бродара 3
  • бродарев 1
  • бродари 1
  • бродарима 1
  • бродарског 1
  • бродарској 1
  • бродарство 2
  • бродарству 1
  • бродић 4
  • бродића 2
  • бродићем 1
  • бродова 1
  • бродови 1
  • бродом 2
  • Бродска 1
  • бродског 1
  • броду 4
  • будалаштинама 1
  • будан 1
  • буде 3
  • буди 1
  • будила 1
  • будио 1
  • будућности 1
  • буђење 1
  • буни 2
  • Бунила 1
  • бунио 1
  • Бунио 1
  • бунити 1
  • буре 2
  • буру 1
  • бушити 1
  • В 1
  • ваздуха 2
  • валда 1
  • валове 1
  • вам 2
  • Вам 2
  • ванредним 1
  • ванредно 1
  • Вардар 1
  • варница 1
  • вароши 2
  • варошких 1
  • васпитавају 1
  • васпитао 1
  • ватрена 1
  • ватрени 1
  • ватреније 1
  • ватрених 1
  • Ваша 1
  • ведрији 1
  • ведрити 1
  • Вежи 1
  • везано 1
  • везу 1
  • вејали 1
  • Велес 2
  • Велеса 2
  • велешкој 1
  • вели 1
  • велика 1
  • велике 6
  • велики 6
  • великим 3
  • великих 2
  • велико 1
  • великој 2
  • великом 2
  • Величанствени 1
  • велом 1
  • Венецију 1
  • венца 1
  • Венца 1
  • венцима 1
  • вео 1
  • вепар 1
  • вере 1
  • Веровао 1
  • веровао 2
  • вероватно 1
  • веру 1
  • верује 2
  • верују 1
  • верујући 2
  • весело 1
  • весео 1
  • Ветар 2
  • ветар 5
  • ветра 3
  • ветрови 1
  • ветром 1
  • ветру 1
  • Већ 1
  • већ 24
  • веће 1
  • већег 1
  • већој 1
  • вече 2
  • вечера 9
  • вечери 1
  • вечерња 1
  • вечерњи 1
  • вечерњој 1
  • вечеру 1
  • Вечитим 1
  • вечито 1
  • вечитом 1
  • вечних 1
  • вечно 1
  • Вечнога 1
  • вештином 1
  • Ви 2
  • видело 1
  • видео 5
  • видети 1
  • види 6
  • видик 1
  • видиш 1
  • видније 1
  • вика 1
  • викну 2
  • вику 1
  • вина 1
  • вино 2
  • вином 1
  • висила 1
  • висове 2
  • високе 1
  • високи 1
  • високо 1
  • витицама 1
  • више 24
  • виших 1
  • влагом 1
  • влагу 1
  • влажним 1
  • влажног 1
  • влажну 1
  • власти 1
  • Вода 1
  • вода 2
  • водама 1
  • воде 1
  • водени 2
  • воденим 1
  • воденог 1
  • води 2
  • водила 2
  • водио 1
  • водом 1
  • воду 1
  • вожња 2
  • воз 2
  • Воз 3
  • вози 1
  • возим 1
  • возио 2
  • возити 1
  • возовођа 1
  • возом 2
  • војничком 1
  • војске 1
  • војсковођа 1
  • волео 1
  • волети 1
  • воли 2
  • волим 1
  • воља 1
  • вране 2
  • Врање 1
  • врата 13
  • Врата 2
  • врати 5
  • вратима 2
  • вратио 1
  • Вратио 2
  • вратити 1
  • Вратићемо 2
  • враћа 1
  • враћају 1
  • враћао 1
  • вредне 1
  • вредни 1
  • вредност 2
  • вредношћу 1
  • време 19
  • Време 3
  • времена 5
  • временску 1
  • времену 1
  • врео 1
  • врило 2
  • врисак 1
  • врло 11
  • врсти 1
  • врсту 1
  • врши 1
  • вршило 1
  • вукао 2
  • вукли 2
  • вуче 1
  • г 1
  • га 46
  • гавране 1
  • гада 1
  • гадио 1
  • гађењем 1
  • газдарица 3
  • газио 1
  • галерији 1
  • гарантним 1
  • гаси 1
  • гасили 1
  • гасова 1
  • гвоздени 2
  • гвозденог 1
  • гвозденом 1
  • Где 1
  • где 20
  • гелом 1
  • генерације 1
  • гину 1
  • глава 5
  • главе 2
  • глави 3
  • Главни 1
  • главом 2
  • главу 1
  • гладница 1
  • гладнице 1
  • Глас 1
  • глас 7
  • гласа 1
  • гласно 1
  • гласом 2
  • глатко 1
  • гледају 1
  • гледала 1
  • глупи 1
  • глупо 2
  • глупости 2
  • гњевно 1
  • говеђином 1
  • Говорећи 1
  • говорило 1
  • говорио 2
  • говорнику 1
  • година 5
  • године 4
  • гозбе 1
  • голо 1
  • голом 1
  • гомила 2
  • гони 2
  • гонити 1
  • гора 1
  • горак 2
  • горд 2
  • гордио 1
  • горела 1
  • горео 1
  • горети 1
  • горка 1
  • горки 1
  • горњи 1
  • госпа 1
  • Господарске 1
  • Господин 1
  • господин 5
  • господина 4
  • Господине 1
  • господине 2
  • господину 2
  • господски 1
  • госпођица 2
  • госпођицама 1
  • госпођици 1
  • госта 4
  • госте 3
  • гости 1
  • Гости 1
  • гостију 2
  • гостима 1
  • готов 3
  • готово 5
  • град 2
  • Град 2
  • града 1
  • градске 1
  • градски 1
  • градских 2
  • градско 1
  • граду 2
  • гранате 1
  • границе 2
  • грдна 1
  • грдне 1
  • грдној 1
  • грла 1
  • грлат 1
  • грмео 1
  • грмну 1
  • гробље 1
  • гробљу 3
  • грозна 1
  • грозница 2
  • грозници 2
  • грозно 1
  • громови 1
  • грош 1
  • грубе 1
  • грубо 1
  • грувају 1
  • груди 1
  • грудима 2
  • грунуше 1
  • групе 1
  • грцао 1
  • грцаше 1
  • грча 1
  • губав 1
  • губили 1
  • губио 1
  • гурајући 1
  • гурање 1
  • гурну 2
  • густе 1
  • гуши 1
  • да 146
  • Да 4
  • Дави 1
  • дављеник 1
  • дављеника 2
  • давно 3
  • даде 1
  • дају 1
  • дакле 2
  • далеки 1
  • далеко 2
  • даље 9
  • даљини 1
  • дам 1
  • Дан 2
  • дан 7
  • дана 18
  • данас 9
  • дане 4
  • Данка 1
  • Данку 1
  • дасци 1
  • два 11
  • Два 2
  • двадесет 2
  • дванаестодневни 1
  • Две 1
  • две 6
  • двеју 3
  • двеста 1
  • двоја 1
  • двориште 1
  • дебелом 1
  • девојка 1
  • девојкама 1
  • девојке 5
  • девојци 1
  • девојче 1
  • девојчура 1
  • дежура 1
  • дежурни 2
  • дејствује 1
  • дела 1
  • деликатном 1
  • дело 1
  • дерњава 1
  • десет 2
  • десетак 3
  • десетина 2
  • деси 1
  • десило 1
  • десна 1
  • десне 1
  • десно 2
  • десној 2
  • десном 1
  • дете 3
  • детета 1
  • децембарског 1
  • деценије 1
  • дечаку 1
  • диви 2
  • дивља 1
  • дивљак 1
  • дивљем 1
  • дивљим 1
  • дивљих 1
  • дивљој 1
  • дивна 1
  • дивно 1
  • Дивно 1
  • дивном 1
  • дигао 2
  • дижући 1
  • дизао 1
  • дизати 1
  • дима 3
  • димила 1
  • димњака 1
  • дисциплином 1
  • дисциплину 1
  • дице 1
  • дишући 1
  • длака 1
  • дневних 1
  • До 2
  • до 30
  • добар 2
  • добије 1
  • добију 1
  • добила 1
  • добио 1
  • добити 1
  • добра 1
  • добре 1
  • добри 2
  • добро 8
  • добровољно 1
  • доброг 2
  • добром 1
  • доброћудни 1
  • довео 2
  • довести 2
  • довољно 1
  • довољном 1
  • довршавао 1
  • довршивао 1
  • догађа 2
  • догађај 1
  • догађаја 2
  • догађало 1
  • догоди 1
  • догура 1
  • доделило 1
  • Додеов 1
  • Додеовим 1
  • додуше 2
  • дође 3
  • дозвола 1
  • дозволише 1
  • дознао 1
  • док 22
  • доказивали 2
  • долазак 1
  • долазе 2
  • долази 2
  • долазило 2
  • долазио 5
  • доласком 1
  • долином 2
  • долину 1
  • Дом 1
  • домаћи 1
  • домаћин 1
  • домаћина 1
  • домаћину 1
  • домаћица 1
  • домаћице 1
  • домаћицу 1
  • домова 1
  • домове 1
  • донеси 1
  • донети 1
  • доносу 1
  • доња 1
  • Допадало 1
  • допадања 1
  • допадањем 1
  • дописна 1
  • дописницу 1
  • допунио 1
  • допутовао 1
  • досад 1
  • досадан 1
  • досадног 1
  • досађивали 1
  • досетљиви 1
  • доста 11
  • достојан 1
  • достојанства 1
  • достојанство 1
  • досуди 1
  • досудила 1
  • Дотле 1
  • дотле 6
  • дотући 1
  • доћи 2
  • дочекати 1
  • дочекује 1
  • дошао 3
  • дошета 1
  • дошло 1
  • драге 1
  • драгу 1
  • дражили 1
  • драме 1
  • дрварица 1
  • дрвене 1
  • дрвета 1
  • дрека 1
  • дрекало 1
  • дрекну 1
  • дреку 1
  • дремају 1
  • дречи 1
  • држања 1
  • држањем 1
  • држећи 1
  • држи 1
  • Дринчић 53
  • Дринчића 4
  • Дринчићев 1
  • Дринчићевим 1
  • Дринчићеву 1
  • Дринчићу 14
  • Дричићу 1
  • дрско 1
  • други 5
  • другим 1
  • других 2
  • друго 2
  • другова 1
  • друговима 1
  • другог 2
  • другом 5
  • другу 1
  • друкчије 1
  • друштва 1
  • друштвене 2
  • друштвених 1
  • Друштвено 1
  • друштвеној 1
  • друштвеном 1
  • друштво 1
  • Друштво 1
  • друштву 2
  • дрхтав 1
  • дрхтао 1
  • дрхће 1
  • дубина 2
  • дубине 3
  • дубок 1
  • дубоко 1
  • Дубоко 1
  • дувана 1
  • дуванског 1
  • Дувао 1
  • дугачком 1
  • дуге 1
  • дугим 1
  • Дуго 1
  • дуго 7
  • дугом 1
  • Дуж 1
  • дуж 3
  • дуже 1
  • дужег 1
  • дужином 1
  • дужности 2
  • Дунав 2
  • Дунава 4
  • дунавски 1
  • духа 1
  • духовит 1
  • духовитим 1
  • душа 1
  • душе 6
  • душевне 1
  • души 9
  • душом 4
  • душу 4
  • ђавола 1
  • е 1
  • Ево 1
  • експедиција 1
  • екстази 1
  • елементом 1
  • елементу 2
  • еманциповати 1
  • енергије 1
  • ето 1
  • Ето 1
  • жали 2
  • жалио 2
  • жалосно 1
  • Жао 1
  • железна 1
  • жеља 2
  • жеље 3
  • жељом 1
  • жена 3
  • женама 1
  • жене 1
  • жени 1
  • женску 1
  • жентурине 1
  • жену 2
  • жеравице 1
  • жесток 1
  • жестока 1
  • жестоке 1
  • живе 1
  • живети 2
  • Живети 2
  • Живи 2
  • живи 3
  • живим 1
  • живој 1
  • живост 1
  • живот 8
  • живота 2
  • животари 1
  • животе 1
  • животи 1
  • животињу 1
  • животом 4
  • животу 3
  • жилама 1
  • жиле 1
  • жица 1
  • жртава 1
  • жртвовао 1
  • жубора 1
  • жудњом 1
  • журећи 1
  • жури 2
  • журио 2
  • журно 3
  • За 1
  • за 74
  • забаве 1
  • забавља 1
  • забављала 1
  • забављати 1
  • забаву 1
  • забележавају 1
  • забележе 2
  • заблистати 1
  • заблуди 1
  • забога 1
  • Заборављати 1
  • заборављен 1
  • завејавао 1
  • завиривала 1
  • зависти 1
  • завлачила 1
  • завржио 1
  • завршава 1
  • завршавајући 1
  • завуче 1
  • загасити 1
  • загледа 2
  • загледала 1
  • загонетка 1
  • загрли 1
  • загрљаја 1
  • загрљају 2
  • загрљој 1
  • загубиле 1
  • зада 1
  • задатак 1
  • задатка 1
  • задатком 1
  • задатку 2
  • задњих 1
  • задовољан 1
  • задовољства 1
  • задовољство 1
  • задржавањем 1
  • задржавао 1
  • задржала 1
  • задржали 1
  • задрхте 1
  • зажали 1
  • зажели 2
  • зажмури 1
  • зажмурити 1
  • заигра 2
  • заиграше 1
  • заједници 1
  • заједничке 2
  • заједно 2
  • закачили 1
  • закашњавао 1
  • закићени 1
  • заклона 1
  • закључана 1
  • закова 1
  • закованим 1
  • закон 1
  • законом 1
  • законског 1
  • законској 1
  • закупац 1
  • закуца 1
  • Закуца 1
  • заледише 1
  • залеђен 1
  • залеђене 2
  • заливена 1
  • залогаје 1
  • залута 1
  • замарала 1
  • замарао 1
  • Заморио 1
  • замрзле 2
  • занима 1
  • занимајући 1
  • занимала 1
  • занимани 1
  • заносу 1
  • заобилазан 1
  • заобилазним 1
  • запалења 2
  • запалење 1
  • запалењу 1
  • запаљен 1
  • запаљене 1
  • запамтише 1
  • запара 1
  • запећку 1
  • запечати 1
  • запливати 1
  • Заповедате 1
  • Заповедник 2
  • заповедников 2
  • заповедникова 1
  • заповеднику 1
  • започињу 1
  • запремљен 1
  • запрепашћење 1
  • зар 5
  • зарадио 1
  • зарађен 1
  • зари 2
  • заривен 1
  • засветли 2
  • засветлила 1
  • засебној 1
  • засебну 1
  • заседе 1
  • засејане 1
  • засипајући 1
  • заслуге 1
  • заспао 1
  • застаде 1
  • Застао 1
  • Застиди 1
  • заступао 1
  • заступљене 1
  • засу 1
  • заталасају 1
  • затварао 1
  • затворена 1
  • затворене 1
  • затворила 1
  • затекао 1
  • затим 3
  • Затим 5
  • Зато 1
  • зато 4
  • затрчавање 1
  • заударају 1
  • заузимали 1
  • заурла 2
  • захвали 1
  • зацарио 1
  • зацика 1
  • зачешљани 1
  • зачмалог 1
  • зашлих 1
  • заштитом 1
  • заштићен 1
  • заштићено 1
  • Зашто 3
  • зашто 4
  • збирао 1
  • због 1
  • зборнице 1
  • збрку 1
  • збуни 1
  • збуњени 1
  • збуњеном 1
  • збуњивала 1
  • звала 1
  • звани 1
  • звати 3
  • звиждало 1
  • звона 2
  • звони 1
  • Звоно 1
  • звоно 4
  • звук 1
  • згазио 1
  • згариште 1
  • згодније 1
  • згоду 1
  • зграде 2
  • згрчи 1
  • згужва 1
  • згурених 1
  • здравим 1
  • зејтина 1
  • зелене 1
  • зеленим 1
  • земља 1
  • земље 2
  • земљина 1
  • земљу 1
  • Земун 2
  • Земуна 4
  • Земунска 1
  • Земунске 2
  • Земунског 3
  • земунском 1
  • Земунском 1
  • зид 2
  • зидинама 1
  • зидови 1
  • зиду 2
  • зиме 2
  • зимовник 2
  • зимовника 3
  • зимовнику 2
  • зимске 3
  • зимском 1
  • зјапила 1
  • зла 1
  • Златна 1
  • златним 1
  • Златну 1
  • зло 1
  • злочинцу 1
  • змијурина 1
  • зна 3
  • знање 1
  • Знао 3
  • знао 5
  • знатнија 1
  • значај 1
  • значаја 1
  • значи 4
  • значило 2
  • знаш 1
  • зноја 1
  • Знојави 1
  • зове 3
  • зоре 1
  • зракове 1
  • зракови 1
  • зрачни 1
  • зрна 1
  • зубе 1
  • И 35
  • и 488
  • иако 1
  • ивиша 1
  • игла 1
  • игличасти 1
  • игра 1
  • играчки 1
  • иде 2
  • идеалан 2
  • идеали 1
  • идеја 1
  • идућег 1
  • Идући 1
  • Из 1
  • из 31
  • иза 2
  • изазивају 1
  • изаћи 1
  • изашао 1
  • избацити 1
  • избацујући 1
  • избезуми 1
  • избљују 1
  • извесио 1
  • Извесно 2
  • извесно 4
  • извини 1
  • Извините 2
  • извињавајући 1
  • извињења 1
  • извирали 1
  • извлаче 1
  • извол 1
  • Извол 1
  • изврсно 1
  • извршити 1
  • изгладити 1
  • изгланцовани 1
  • изгледала 1
  • изгледати 1
  • изговарати 1
  • изгони 1
  • изгреву 1
  • изгубила 2
  • изгубио 1
  • изгубљеним 2
  • издавати 1
  • издваја 1
  • издвајати 1
  • издвојен 1
  • издишући 1
  • издробљених 1
  • излазак 1
  • излазе 1
  • излази 1
  • излазили 1
  • излазу 1
  • излетеше 1
  • излети 1
  • излечити 1
  • излогу 1
  • излози 1
  • између 1
  • измени 1
  • измењати 1
  • измерио 1
  • измрвљене 1
  • изнад 1
  • изненада 2
  • изненадан 1
  • изненади 2
  • изненадних 1
  • изненађења 1
  • изниче 1
  • изнурено 1
  • изостати 1
  • израз 2
  • изузетка 1
  • Изузетно 1
  • изумреше 1
  • икаквог 1
  • икона 1
  • ил 1
  • или 17
  • Или 3
  • иловачу 1
  • им 7
  • има 10
  • имајте 1
  • имају 1
  • имали 1
  • Имам 1
  • имања 1
  • имао 10
  • имате 1
  • имати 1
  • име 3
  • Императору 1
  • инспекциони 1
  • инстикт 1
  • инстиктивних 1
  • инструмента 1
  • Ипак 1
  • ипак 6
  • исказа 1
  • искривише 1
  • искуства 1
  • испаде 1
  • испадне 1
  • исписао 1
  • исписује 2
  • испита 1
  • испитан 1
  • испод 7
  • исполинског 1
  • испољавају 1
  • испрати 1
  • испраћен 1
  • испред 1
  • испуњавајуће 1
  • истаче 1
  • исте 2
  • истерати 1
  • истим 2
  • истина 1
  • истине 1
  • истини 1
  • истискујући 1
  • исто 5
  • истог 1
  • истој 1
  • истом 2
  • историја 1
  • истрајност 1
  • истрча 1
  • истрчавање 1
  • исту 1
  • исхода 1
  • исхрану 1
  • исцеди 1
  • исчезе 1
  • их 15
  • Ишао 1
  • ишли 1
  • Ја 2
  • ја 6
  • јави 3
  • јавио 2
  • јавни 1
  • јадниче 1
  • јак 2
  • јаке 1
  • јаким 1
  • јако 13
  • јамачно 1
  • јануарског 1
  • јар 1
  • јасан 1
  • јасније 1
  • јасно 4
  • јасном 1
  • јаукну 1
  • јаче 1
  • јачег 1
  • јачем 1
  • јачи 1
  • је 346
  • јевтине 1
  • Један 2
  • један 25
  • једанпут 1
  • једва 3
  • једина 1
  • једини 3
  • јединици 1
  • једино 1
  • једину 1
  • Једна 2
  • једна 9
  • једнако 1
  • једне 7
  • једни 2
  • једним 8
  • једно 7
  • Једновремено 1
  • Једног 1
  • једног 8
  • једној 6
  • Једнокрвна 1
  • једноликошћу 1
  • једном 17
  • Једну 1
  • једну 7
  • језовито 1
  • јер 29
  • Јер 5
  • Јеротије 1
  • јесенском 1
  • јесте 1
  • Јесте 1
  • јести 1
  • Још 1
  • још 31
  • ју 1
  • јужњак 1
  • јури 2
  • јурили 1
  • јутра 4
  • јутро 1
  • јутрос 1
  • јуче 3
  • КАД 1
  • кад 62
  • Кад 9
  • кадар 1
  • каже 1
  • кажипрст 1
  • каза 1
  • казана 1
  • казану 1
  • Казао 1
  • казати 3
  • Казаће 2
  • казну 1
  • какав 1
  • Какав 1
  • каква 1
  • каквом 1
  • какву 1
  • како 12
  • калдрма 1
  • Калимегдан 1
  • Калимегдана 1
  • Калимегданској 1
  • Калимегдану 1
  • камен 1
  • камена 1
  • канал 1
  • канцеларијама 1
  • канцеларије 1
  • канџе 1
  • Као 3
  • као 47
  • капетан 13
  • Капетан 2
  • капетана 8
  • капетане 1
  • капетанима 1
  • капетанског 1
  • капетану 1
  • Капија 1
  • капије 2
  • капијом 1
  • капљама 1
  • капци 2
  • каријери 1
  • карта 1
  • карте 1
  • карти 1
  • карту 1
  • касарне 1
  • Касина 1
  • Касини 1
  • катарки 1
  • катастрофе 1
  • кафаницом 1
  • кафе 3
  • кафеина 1
  • кафу 1
  • кашику 1
  • квалификованих 1
  • кеја 6
  • кеју 3
  • келнера 1
  • келнераја 1
  • Кербером 1
  • километара 3
  • ким 1
  • кипећој 1
  • киселина 1
  • кицошки 1
  • киша 1
  • Киша 1
  • кише 2
  • кишом 1
  • кишу 2
  • класе 1
  • клатила 1
  • Клецајући 1
  • клизала 1
  • кликну 1
  • клисура 1
  • клопарала 1
  • клупу 3
  • кљукати 1
  • Кнежев 1
  • Кнежеве 2
  • Ко 3
  • ко 8
  • кобан 1
  • ког 1
  • кога 13
  • код 7
  • која 25
  • које 19
  • који 56
  • којим 2
  • којима 2
  • којих 4
  • којој 13
  • којом 2
  • коју 7
  • кола 11
  • Кола 2
  • колебања 1
  • колега 1
  • колима 4
  • колска 1
  • ком 1
  • команда 1
  • команде 3
  • команди 8
  • Командни 1
  • командног 2
  • команду 5
  • командује 1
  • коме 12
  • комика 1
  • комици 1
  • компас 1
  • комплимената 1
  • компромитовати 1
  • кондуктер 1
  • конопац 1
  • констатова 1
  • конструисан 1
  • конструкције 1
  • контуре 1
  • кончане 1
  • кончани 1
  • коња 1
  • коњем 1
  • коњи 1
  • коњу 1
  • корак 3
  • корака 3
  • кораци 1
  • корацима 1
  • корачајући 1
  • корачао 1
  • корачи 1
  • корита 1
  • коса 1
  • косе 2
  • косица 1
  • косо 1
  • котлина 1
  • коче 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаш 4
  • кочијаша 7
  • кочијашева 1
  • кочијашу 2
  • кошници 1
  • Крагујевац 1
  • крадом 1
  • крај 5
  • Крајеве 2
  • Крајња 1
  • крају 5
  • крајцару 1
  • кратак 1
  • кратки 1
  • кратко 1
  • крв 1
  • Крв 1
  • крви 1
  • крвљу 1
  • крволочне 1
  • крвоток 1
  • кревету 1
  • кретања 1
  • креће 1
  • кривини 1
  • кривом 1
  • крила 1
  • крилатих 1
  • крљуштама 1
  • крмар 6
  • крмара 1
  • крмарем 1
  • крмару 2
  • крме 1
  • крми 2
  • кров 1
  • кровове 1
  • крововима 1
  • крову 1
  • кроз 13
  • Кроз 4
  • крстарила 1
  • кругу 1
  • круна 1
  • крупна 1
  • Крупне 1
  • крупним 2
  • крхали 1
  • крчмар 1
  • крчмара 1
  • куване 1
  • кугла 1
  • куглом 1
  • куд 4
  • куда 1
  • Кујна 1
  • кујне 1
  • кукави 1
  • кули 1
  • култивише 1
  • културан 1
  • културе 1
  • културу 1
  • Куманово 2
  • Кумановске 2
  • купио 1
  • куповао 1
  • купујући 1
  • куражи 1
  • кућа 2
  • куће 2
  • кући 1
  • кућице 1
  • кућом 1
  • кућу 2
  • куцну 1
  • лагано 14
  • Лагано 2
  • лагиран 1
  • Лађа 1
  • лађара 2
  • лађарима 1
  • лађе 1
  • Лађу 1
  • Лаж 1
  • лаж 2
  • лажне 1
  • лако 1
  • лакомотива 1
  • лакше 1
  • лампе 3
  • ласкавим 1
  • ласкавих 1
  • ласти 1
  • леве 1
  • левој 1
  • леву 2
  • легао 1
  • лед 4
  • леда 3
  • ледене 1
  • Ледене 1
  • ледени 1
  • леденицама 1
  • ледено 1
  • ледом 1
  • леду 1
  • леђа 1
  • леђима 2
  • лежала 1
  • лежале 1
  • лежао 2
  • лежећи 1
  • лекара 1
  • лекару 2
  • Лена 3
  • леп 2
  • лепа 1
  • лепе 3
  • лепим 1
  • лепити 1
  • лепих 2
  • лепо 5
  • лепог 1
  • лепота 3
  • лепшу 1
  • Лесковац 1
  • летаргије 1
  • Лехид 1
  • леш 3
  • лешеве 1
  • лешу 1
  • ли 7
  • лик 1
  • листа 1
  • лица 1
  • лице 2
  • лицем 3
  • лицима 1
  • лицу 4
  • личећи 1
  • личи 1
  • лобањи 1
  • ловац 1
  • логици 1
  • ложач 1
  • ложачи 1
  • ложишта 1
  • локале 1
  • локалити 1
  • локалну 2
  • лом 1
  • ломњавом 1
  • лопате 1
  • лопти 1
  • лудило 1
  • лудим 1
  • луђе 1
  • Лука 1
  • лукаве 1
  • луку 1
  • лупе 2
  • луташе 1
  • љубав 8
  • Љубави 1
  • љубавна 1
  • љубавни 1
  • љубавним 1
  • љубазан 2
  • љубазног 1
  • љуби 2
  • љубимца 1
  • љубити 1
  • Љубити 2
  • људи 3
  • људима 3
  • људској 1
  • људство 1
  • љут 1
  • љута 1
  • љутили 1
  • љутити 1
  • љутњом 1
  • ма 6
  • мађарских 1
  • маја 1
  • мајестетичан 1
  • мајци 2
  • Македонској 1
  • Мала 1
  • мала 2
  • малаксава 1
  • малаксавати 1
  • мале 3
  • маленкости 1
  • Мали 2
  • мали 3
  • малих 2
  • мало 20
  • малог 5
  • малој 2
  • малом 3
  • Малу 1
  • мама 1
  • мамиле 1
  • мање 1
  • мањи 1
  • марамици 1
  • Марковом 1
  • мартовска 1
  • мартовске 1
  • мартовског 1
  • маса 1
  • Маса 2
  • маси 3
  • маскирати 1
  • масније 1
  • масу 3
  • математичке 1
  • материје 2
  • маторог 1
  • мах 3
  • маха 1
  • махнито 1
  • мач 1
  • мачак 1
  • Маџарац 1
  • машина 1
  • машини 2
  • ме 2
  • мебл 1
  • међу 4
  • међутим 1
  • Мејане 1
  • меко 1
  • мене 1
  • мења 3
  • мењао 1
  • мењаше 1
  • месеца 1
  • месецу 2
  • месечином 1
  • месечно 1
  • месну 1
  • места 3
  • местима 1
  • место 5
  • месту 2
  • мећава 1
  • механичког 1
  • мешавина 1
  • ми 1
  • милиони 1
  • милосрднија 1
  • минута 3
  • минути 1
  • минуту 2
  • мир 2
  • мира 1
  • миран 2
  • мирис 1
  • мирне 1
  • мирније 1
  • мирно 5
  • мисао 1
  • мисли 4
  • мислили 1
  • мислио 3
  • мислити 1
  • мишиће 1
  • Мишићи 1
  • мишицом 1
  • млад 3
  • млада 1
  • младе 4
  • млади 1
  • Млади 2
  • младић 2
  • младића 1
  • младиће 1
  • младих 1
  • младо 1
  • младост 1
  • млађе 1
  • млађег 1
  • млађи 1
  • Млатарало 1
  • много 4
  • Могао 1
  • могао 18
  • могаше 1
  • могла 4
  • могле 1
  • могло 7
  • могу 2
  • могуће 1
  • могућим 2
  • могућих 1
  • могућности 1
  • могућству 1
  • модерно 1
  • модре 1
  • модро 1
  • можда 1
  • Можда 1
  • може 8
  • мозак 5
  • мозга 1
  • мозгова 1
  • мозгом 1
  • мозгу 1
  • Мој 1
  • мокре 1
  • молећи 1
  • молио 1
  • моментално 1
  • мора 5
  • Морава 1
  • моравском 1
  • моравску 1
  • мораде 1
  • морал 1
  • морала 1
  • морале 1
  • морали 2
  • морало 2
  • моралом 1
  • морао 7
  • моргане 1
  • море 1
  • морем 2
  • морских 1
  • мост 1
  • моста 3
  • Моћи 1
  • мразне 1
  • мразни 1
  • мразно 1
  • мразној 1
  • мрак 1
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрачним 1
  • мрвио 1
  • мрежом 1
  • мрке 1
  • Мрнар 1
  • мрнар 4
  • Мрнара 1
  • мрнара 5
  • Мрнари 1
  • мрнари 3
  • мрнарима 1
  • мрнарски 1
  • мрнарским 1
  • мртав 1
  • мртвила 1
  • мртво 1
  • мру 1
  • мрцвари 1
  • мршаве 1
  • мршави 1
  • мршавом 1
  • мрштила 1
  • му 83
  • муку 1
  • муње 1
  • муњевитим 2
  • муњом 1
  • мутну 1
  • муцајући 1
  • мучило 1
  • мучно 2
  • Н 1
  • на 197
  • На 9
  • набацане 1
  • набијеним 2
  • набујала 2
  • навала 1
  • навикао 1
  • навикнутом 1
  • навише 1
  • нагласи 1
  • Нагласио 1
  • нагласком 1
  • нагло 5
  • нагона 1
  • нагонског 1
  • Нагоричино 1
  • награди 1
  • нагутао 1
  • над 4
  • надама 1
  • Надао 1
  • нађе 1
  • назад 4
  • назвати 1
  • назива 1
  • називајући 1
  • наивности 1
  • наиђе 1
  • најбесмртнији 1
  • најближа 1
  • највеће 1
  • највећим 1
  • највећој 1
  • највиднијег 1
  • највише 3
  • најгенијалније 1
  • најгрубља 1
  • најдубљем 1
  • најзад 2
  • Најзад 2
  • најискуснији 1
  • најјача 1
  • најјевтинија 1
  • најјевтинију 1
  • најкраће 1
  • најкраћем 1
  • најљубазнијих 1
  • најљућој 1
  • најмање 3
  • најмлађег 1
  • најмлађи 1
  • најозбиљнијим 1
  • најпопуларније 1
  • најпростијег 1
  • најранију 1
  • најревноснијем 1
  • најслађе 1
  • најстарије 1
  • најстарији 1
  • најстрашнији 1
  • најтеже 1
  • најширем 1
  • наклоности 1
  • налази 2
  • Налазили 1
  • налазио 1
  • наливаше 1
  • налик 2
  • наљутити 1
  • нам 2
  • намењује 1
  • намерно 1
  • намеру 1
  • намештај 1
  • напада 1
  • напио 1
  • написа 1
  • напољу 1
  • Напољу 2
  • напослетку 2
  • напрасно 1
  • напрегнут 1
  • напред 3
  • напреже 4
  • напрезала 1
  • Напрезању 1
  • напричали 1
  • напуштајући 1
  • наравима 1
  • нараштај 1
  • наредбе 1
  • наредбу 2
  • наређеоо 1
  • наређивао 1
  • наркотичног 1
  • народности 1
  • нарочито 1
  • нарочиту 1
  • наруга 2
  • нарушени 1
  • Нас 1
  • насамо 1
  • насипа 1
  • наслон 1
  • наслони 2
  • наслоњен 2
  • наслоњени 1
  • насмеја 1
  • насмејао 1
  • насртљивог 1
  • настави 2
  • наставио 1
  • настављали 1
  • наступила 1
  • насутог 1
  • натера 1
  • натерала 1
  • натоварене 1
  • натраг 3
  • натрулог 1
  • натрчавају 1
  • наћи 3
  • начин 4
  • начине 1
  • наш 1
  • Нашао 1
  • наше 2
  • нашем 1
  • нашим 1
  • Нашој 2
  • нашта 1
  • Не 2
  • не 55
  • неби 2
  • небо 3
  • небу 1
  • неверни 1
  • невероватном 1
  • негативи 1
  • негде 4
  • него 3
  • неда 1
  • недовољно 1
  • недовршеног 1
  • недогледним 1
  • недогледном 1
  • недогледну 1
  • недогорелу 1
  • недоспаваног 1
  • недостаје 1
  • недостатку 1
  • недра 1
  • нежелећи 1
  • незаборавља 1
  • незадржа 1
  • незнајући 1
  • неиспавани 1
  • нејасне 1
  • нека 3
  • Некад 1
  • некад 2
  • некакав 1
  • некакве 1
  • неке 3
  • неки 2
  • неким 2
  • Неко 1
  • неко 3
  • неког 3
  • некога 1
  • некој 3
  • неколико 12
  • неку 1
  • некуд 1
  • нема 2
  • немају 1
  • немаш 1
  • неминован 1
  • немирном 1
  • неможе 1
  • неморалом 1
  • ненадмашну 1
  • ненадне 1
  • необичан 1
  • необично 1
  • необраћајући 1
  • неодлучи 1
  • неодређен 1
  • неопажен 1
  • неопажена 1
  • неопходну 1
  • неочекиваног 1
  • непобедном 1
  • неповерења 1
  • непознате 1
  • непознати 1
  • непознатом 1
  • непокретан 1
  • непокретну 1
  • непокушавајући 1
  • непомичан 2
  • непомућено 1
  • непосредне 1
  • непостоје 1
  • непрестајаху 1
  • неприкосновеном 1
  • непримећен 1
  • нерви 1
  • нервозно 1
  • нервозну 1
  • несагорелих 1
  • несвесна 1
  • несвесним 1
  • несвесно 3
  • несигурније 1
  • несумњајући 1
  • неће 2
  • неуморите 1
  • неустрашивих 1
  • нечега 1
  • нечекајући 1
  • нечувене 1
  • нечујно 2
  • Нешто 1
  • нешто 13
  • Ни 1
  • ни 55
  • нигде 2
  • ниже 1
  • низ 1
  • низији 1
  • Није 10
  • није 65
  • Никад 1
  • никад 8
  • никада 1
  • никаква 1
  • никаких 1
  • никако 1
  • Никако 1
  • Нико 2
  • нико 4
  • Никога 1
  • никотинског 1
  • нисам 1
  • ниси 1
  • нисте 1
  • нису 3
  • нити 1
  • ничега 5
  • Ниш 1
  • Ништа 2
  • ништа 7
  • Но 3
  • но 4
  • нова 3
  • новац 1
  • нове 1
  • Нове 2
  • новембарским 1
  • новембру 2
  • нови 1
  • новим 3
  • новинарском 1
  • новом 2
  • ногама 5
  • Ноге 1
  • ногу 1
  • нормандски 1
  • нос 2
  • носача 1
  • носећи 1
  • носи 1
  • носила 1
  • носиле 1
  • носио 1
  • носиоца 1
  • нотара 1
  • нотарева 1
  • ноћ 4
  • ноћи 4
  • ноћу 1
  • нудећи 1
  • нудио 1
  • нулом 1
  • Ње 1
  • ње 5
  • Њега 1
  • њега 19
  • његов 1
  • Његов 1
  • његова 4
  • Његова 6
  • Његове 1
  • његове 3
  • његови 3
  • његовим 2
  • његових 1
  • његовог 4
  • његовом 3
  • његову 1
  • Њему 2
  • њему 8
  • њен 3
  • њеним 2
  • њиве 1
  • њим 4
  • њима 6
  • њими 1
  • Њих 1
  • њих 15
  • њихов 2
  • њихове 3
  • њихови 1
  • њиховим 2
  • њихових 1
  • њиховом 1
  • њој 2
  • њом 1
  • њу 3
  • О 1
  • о 15
  • Оба 1
  • обазру 1
  • обала 2
  • обалама 2
  • обале 2
  • обали 1
  • обалски 1
  • обалу 2
  • обасјан 1
  • обе 2
  • обележавајући 1
  • обележја 1
  • обилазе 1
  • обичаја 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обичним 1
  • Обично 1
  • обично 4
  • обичног 1
  • објаве 1
  • објављује 1
  • објасне 1
  • објеката 3
  • објекте 4
  • објекти 1
  • објективу 1
  • облака 3
  • облаке 3
  • облаку 1
  • облике 1
  • облику 1
  • облицима 1
  • обојена 3
  • оболели 1
  • обори 1
  • образима 1
  • обрати 1
  • обратио 1
  • обраћати 1
  • обузимала 1
  • обукао 1
  • обуче 1
  • обучени 1
  • ова 1
  • овај 2
  • Овај 2
  • овакав 1
  • овде 4
  • ове 4
  • ови 1
  • ово 3
  • овог 2
  • овоме 2
  • ову 1
  • овуда 1
  • огањ 2
  • огласити 1
  • огледају 1
  • огледалима 1
  • огледало 3
  • огледао 1
  • огњеви 1
  • огњишта 2
  • огњишту 1
  • ограде 1
  • ограду 2
  • огроман 1
  • огромна 1
  • Од 1
  • од 58
  • одавно 1
  • одаје 1
  • одаји 1
  • одају 4
  • одакле 1
  • Одатле 1
  • одатле 3
  • одбија 1
  • одбијена 1
  • одбијене 1
  • одвише 1
  • одвратна 1
  • одвратне 1
  • одвратности 1
  • одговарао 1
  • одговарати 1
  • одговор 1
  • одговора 1
  • одговорити 1
  • оде 1
  • одела 1
  • одједио 1
  • одједном 11
  • одјекну 1
  • одјекнуше 1
  • одлазак 2
  • одлази 1
  • одлазиле 1
  • одликама 1
  • одлука 1
  • одлучим 1
  • одмарало 1
  • одмарао 3
  • одмарати 1
  • одмах 8
  • Одмереним 1
  • одмор 3
  • одмора 2
  • одморан 1
  • одморити 1
  • одморишта 1
  • однела 1
  • одосмо 2
  • одредбе 1
  • одредило 1
  • одређен 1
  • одређују 1
  • одржањем 1
  • одржати 1
  • одриче 1
  • одрубљена 1
  • одсећи 1
  • одсечни 1
  • одскакала 1
  • одскочише 1
  • одспавао 2
  • одступити 1
  • одузети 1
  • оженити 1
  • оживеше 1
  • оживљавати 1
  • озбиљан 1
  • озбиљним 1
  • озбиљног 1
  • озбиљност 2
  • озеблом 1
  • ока 1
  • оквир 2
  • океан 1
  • око 10
  • околине 1
  • окренуо 1
  • окренута 1
  • окрете 3
  • окуком 1
  • окупљају 1
  • олабаве 1
  • олово 1
  • Он 34
  • он 66
  • Она 2
  • она 9
  • Онај 3
  • онај 6
  • онако 2
  • онда 4
  • онде 1
  • оне 17
  • Они 1
  • они 2
  • оним 2
  • оних 5
  • оно 7
  • оног 6
  • оном 1
  • ону 2
  • опалог 1
  • опасност 1
  • опасности 1
  • опет 9
  • опијао 1
  • оплете 1
  • опоменуо 1
  • опомиње 1
  • опомињући 1
  • опрезно 2
  • опрости 2
  • опроштаја 1
  • оптерећен 1
  • опточених 1
  • опште 5
  • орај 1
  • органи 3
  • организам 1
  • организма 1
  • организоване 1
  • оријенталске 1
  • оркан 1
  • орлушине 1
  • оружју 1
  • осам 1
  • освануо 1
  • освежавала 1
  • освежи 1
  • осветлење 1
  • осветљени 1
  • осветљених 1
  • освештану 1
  • освитак 1
  • осети 6
  • Осетио 1
  • осетио 2
  • осећа 1
  • осећај 1
  • осећам 1
  • осећања 4
  • осећање 1
  • осећао 4
  • осећати 1
  • осили 1
  • осим 1
  • оскудни 1
  • ослобођен 1
  • ослонца 1
  • осмејком 2
  • осмех 4
  • осмеха 1
  • осмехом 1
  • оснивача 1
  • оснивачи 1
  • особито 1
  • особље 1
  • оставе 1
  • остави 1
  • оставља 2
  • остављајући 3
  • остављао 1
  • остаде 3
  • остајало 1
  • остају 1
  • остали 1
  • осталих 1
  • остало 1
  • осталом 2
  • остао 1
  • остатак 2
  • остати 2
  • остатке 1
  • острва 1
  • осуде 1
  • осуђен 1
  • осуђује 1
  • осуства 1
  • осуству 2
  • отаца 1
  • Отаџбина 1
  • отварало 1
  • отворен 1
  • отворена 1
  • отвори 5
  • отворити 1
  • отворише 1
  • отимао 1
  • отискује 1
  • отишао 2
  • отишли 2
  • откачујући 1
  • откуцавао 2
  • отменијег 1
  • отпадака 1
  • отпева 1
  • Отприлике 1
  • отпутовао 1
  • отпушта 1
  • отресати 2
  • отуд 1
  • отупе 1
  • отупелих 1
  • отурила 1
  • оца 1
  • оцепи 1
  • очајна 1
  • очевидац 1
  • очекивао 1
  • Очи 1
  • очи 11
  • очију 2
  • очима 8
  • очински 1
  • очинској 1
  • оџака 1
  • ошите 1
  • па 18
  • Па 4
  • падање 1
  • падао 3
  • паде 9
  • падом 1
  • пажљиво 1
  • пажња 1
  • пажње 1
  • пажњи 1
  • пажњу 4
  • пази 1
  • паклене 1
  • пакост 1
  • паланке 1
  • паланци 1
  • палила 1
  • палили 1
  • палубе 1
  • Пандуровићева 1
  • Панорама 1
  • панораму 1
  • пара 1
  • парабродима 1
  • парадокса 1
  • паре 2
  • паром 2
  • патничког 1
  • патос 1
  • патоси 1
  • паучине 1
  • пахуљи 1
  • пахуљице 1
  • пахуљицима 1
  • певац 1
  • пењао 1
  • пепео 1
  • пере 1
  • периферија 1
  • периферију 1
  • пером 2
  • перону 1
  • песницу 1
  • пет 2
  • петао 1
  • пете 1
  • пећ 1
  • пече 1
  • пешак 1
  • пивнице 2
  • пивницу 1
  • пијаних 1
  • пијаног 1
  • пирамида 1
  • писамце 1
  • писао 1
  • писка 1
  • писма 1
  • писмо 1
  • писму 1
  • пита 1
  • питали 1
  • питања 5
  • питање 1
  • питао 3
  • пити 1
  • плаве 3
  • плавих 1
  • плаво 4
  • плавој 1
  • плакало 1
  • пламеном 1
  • пламтећих 1
  • планина 1
  • плану 2
  • платна 1
  • платом 1
  • плаши 1
  • плашио 1
  • племенит 1
  • племените 1
  • пливали 1
  • плишана 1
  • плови 2
  • пловидба 1
  • пловидбу 1
  • плодни 1
  • плућима 1
  • по 27
  • побуда 1
  • поверење 1
  • поверењу 2
  • повијала 1
  • повлачи 1
  • повољно 1
  • повратише 1
  • повратка 1
  • поврћем 1
  • површину 1
  • погађајући 1
  • погађао 1
  • погасио 1
  • погашене 1
  • погашено 1
  • Поглед 2
  • поглед 4
  • погледа 3
  • погледао 1
  • погледом 5
  • погодио 1
  • погођене 1
  • погоне 1
  • погонио 1
  • погрешиш 1
  • Под 1
  • под 18
  • подвизима 1
  • подвуче 1
  • Подетиње 1
  • подземног 1
  • подивља 1
  • подиже 5
  • подла 1
  • Подне 1
  • подне 2
  • поднебље 1
  • подносио 1
  • подражава 1
  • подрумски 1
  • подрхтали 1
  • подсмешљив 1
  • подсмешљиво 1
  • подуже 1
  • Пође 1
  • пође 2
  • пожури 1
  • позва 1
  • поздравима 1
  • поздрављен 1
  • позитиви 1
  • позитуре 1
  • позлило 1
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познанствима 1
  • познао 3
  • познат 3
  • позната 1
  • познате 2
  • познато 1
  • позорницу 1
  • појава 2
  • појаве 1
  • појави 4
  • појавише 1
  • појављује 1
  • појам 1
  • појас 1
  • појасиће 1
  • појасом 1
  • појачан 1
  • појио 1
  • појма 1
  • појури 1
  • поквасе 1
  • поклоном 1
  • покој 1
  • покрета 1
  • покретан 1
  • покретом 2
  • покрету 1
  • покривач 1
  • покривене 2
  • покуља 1
  • Покушавао 1
  • пола 1
  • полагао 1
  • полагати 1
  • полазак 1
  • полако 2
  • полива 1
  • полице 1
  • полицијом 1
  • полицијске 1
  • положај 4
  • положаја 1
  • положајем 1
  • положаји 1
  • полу 1
  • полусвету 1
  • поља 1
  • поље 2
  • пољских 1
  • пољу 2
  • пољубац 1
  • помало 1
  • помамног 1
  • Помисао 1
  • помисао 2
  • помисли 6
  • помишља 1
  • помодно 1
  • помоли 1
  • помрачавало 1
  • помрче 1
  • помрчини 1
  • помрчину 1
  • понеки 3
  • понеког 1
  • понизи 1
  • поново 2
  • понорама 1
  • понос 1
  • поносили 1
  • поносит 1
  • попречни 1
  • поприште 1
  • попусте 1
  • попут 1
  • поред 4
  • пореклом 1
  • поретка 1
  • порио 1
  • породицом 1
  • породицу 1
  • породничим 1
  • посао 1
  • послала 1
  • послао 1
  • после 15
  • После 3
  • последња 1
  • последње 4
  • последњег 3
  • последњем 1
  • последњи 4
  • последњих 1
  • последњој 1
  • пословима 1
  • послу 1
  • посматра 2
  • посматрањем 1
  • посматрању 1
  • Посматрао 1
  • посматрао 3
  • посматрати 2
  • посматрача 1
  • посматрачки 1
  • постало 1
  • постане 1
  • постанка 2
  • постао 1
  • постеље 2
  • постојало 1
  • постојане 1
  • постојања 1
  • постојање 1
  • постоје 1
  • Постоји 1
  • поступак 2
  • потврдити 1
  • потврду 1
  • потврђујући 1
  • потера 1
  • потиру 1
  • потиштених 1
  • потом 1
  • потпуно 2
  • потражио 1
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребне 1
  • потребу 3
  • потретом 1
  • потрчаше 1
  • потсећала 1
  • потсећао 1
  • поуздани 1
  • похвалити 1
  • похуљица 1
  • поцепали 1
  • поче 12
  • почела 2
  • почели 1
  • почео 2
  • почетак 1
  • почетком 1
  • почеше 2
  • почињао 2
  • почиње 1
  • почне 1
  • пошав 1
  • пошто 4
  • поштовањем 1
  • права 1
  • правац 1
  • праве 1
  • прави 1
  • правилно 1
  • правио 1
  • право 7
  • правце 1
  • правцима 1
  • правцу 4
  • прага 1
  • празна 1
  • празним 1
  • празнина 1
  • празном 1
  • праскао 1
  • пратиле 1
  • прашине 1
  • прашином 1
  • праштање 1
  • прва 1
  • прве 2
  • Први 2
  • први 6
  • првим 1
  • првих 2
  • прво 1
  • Прво 1
  • првог 1
  • првој 1
  • прву 1
  • Пре 1
  • пре 15
  • пребапују 1
  • пребацивао 1
  • превуче 1
  • преглед 1
  • прегледаоницу 1
  • прегорелом 1
  • пред 16
  • Пред 3
  • предаде 1
  • предати 1
  • предвечерју 1
  • предмете 1
  • предње 1
  • предњи 1
  • предосећајући 1
  • предочавајући 1
  • предсобље 1
  • представити 1
  • представнике 1
  • предузети 1
  • предходник 1
  • пређе 3
  • преживео 1
  • презив 1
  • презирање 1
  • Презирао 1
  • прека 3
  • прекида 1
  • преко 13
  • прекрасна 1
  • прелаз 1
  • прелазио 2
  • преламала 1
  • преливало 1
  • Према 1
  • према 8
  • премда 2
  • пренос 1
  • преображавања 1
  • препаде 1
  • препрека 1
  • пресека 1
  • престајала 1
  • престао 1
  • престрављени 1
  • претвори 1
  • претећи 1
  • претоварена 1
  • претпостављају 1
  • претрча 1
  • претура 1
  • претурио 1
  • претцима 1
  • пречанка 1
  • при 3
  • прибавио 1
  • прибере 1
  • приближи 1
  • прибранија 1
  • приватских 2
  • Привилеговани 1
  • привилегованих 1
  • привлаче 1
  • привремене 1
  • привременој 1
  • пригрле 1
  • пригрли 1
  • придошле 1
  • придошлица 1
  • придржа 1
  • придржавајући 1
  • придржаваше 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 1
  • пријатељу 2
  • пријатног 1
  • приковане 1
  • прикупила 1
  • прилика 1
  • приликама 2
  • прима 1
  • примати 1
  • примите 1
  • приморје 1
  • принету 1
  • принудног 1
  • принуђен 1
  • припада 1
  • припадају 1
  • припадати 2
  • припаљивали 1
  • припреме 1
  • природа 1
  • природе 1
  • природи 3
  • природнији 1
  • природних 1
  • присебност 1
  • пристанишне 1
  • пристаништа 3
  • пристаништем 1
  • пристаништу 1
  • пристојност 1
  • присуства 1
  • притегнуто 1
  • притисак 3
  • притискивао 1
  • притиском 1
  • притрча 1
  • прича 1
  • причају 1
  • причала 2
  • причама 1
  • причаће 1
  • причом 1
  • причу 3
  • пришао 1
  • прљаве 1
  • прљавим 1
  • пробе 1
  • проби 1
  • пробија 1
  • пробио 1
  • пробуди 1
  • провалити 1
  • проведе 1
  • провидне 1
  • провиђење 1
  • Провиђење 1
  • провод 1
  • проводе 1
  • прогласити 1
  • Прогура 1
  • продирали 1
  • продираше 1
  • прође 3
  • прођоше 1
  • прозор 2
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • прозору 1
  • прозре 1
  • пролаз 1
  • Пролази 1
  • пролазио 1
  • пролазника 1
  • пролетње 1
  • пролетњих 1
  • пролећу 1
  • промаја 1
  • промакла 1
  • промакле 1
  • промаши 1
  • промена 1
  • Промене 1
  • промене 2
  • променом 1
  • Промену 1
  • промет 1
  • промицала 1
  • промрзли 1
  • промукла 1
  • пронесе 1
  • пропала 1
  • прописао 1
  • пропустио 1
  • прорачунивши 1
  • проређен 1
  • просецају 1
  • прости 1
  • просто 6
  • простој 1
  • простор 2
  • простору 1
  • простоти 1
  • простран 1
  • пространом 1
  • против 1
  • противне 2
  • противнике 1
  • противној 2
  • протрчао 1
  • прочита 2
  • проширена 1
  • прскање 1
  • прскао 1
  • прсти 1
  • пруге 2
  • пружа 1
  • пружене 1
  • пруће 1
  • психички 1
  • пуком 1
  • пукоше 1
  • пуна 1
  • пуни 1
  • пунила 1
  • пуним 1
  • пунио 1
  • пуно 2
  • пуног 1
  • пуном 1
  • пуну 1
  • пустара 1
  • пустаром 1
  • пусте 1
  • пусти 1
  • пут 13
  • пута 4
  • путе 1
  • путем 2
  • Путник 2
  • путника 4
  • путнике 2
  • Путници 1
  • путници 2
  • путнички 2
  • путовања 1
  • путовање 2
  • путовању 1
  • путовати 1
  • путу 1
  • пухора 1
  • пуца 1
  • пуче 1
  • пучине 2
  • пучини 2
  • пушили 1
  • Пуштај 1
  • пчела 1
  • равницу 1
  • равнодушан 1
  • равнодушног 1
  • рад 1
  • рада 3
  • раде 3
  • ради 8
  • радило 1
  • радити 1
  • радни 2
  • радник 2
  • радника 1
  • радници 2
  • радничког 1
  • радног 1
  • радња 1
  • радње 2
  • радо 2
  • радовала 1
  • радовали 1
  • радовао 1
  • радовати 2
  • радозналије 1
  • радознало 1
  • радости 1
  • рађале 1
  • рађање 1
  • разабра 1
  • разабрати 1
  • разбацане 1
  • разболети 1
  • разбуктавала 1
  • развијати 1
  • развијене 1
  • развукоше 1
  • Разгледао 1
  • разговарали 1
  • разговор 2
  • разгонио 1
  • раздваја 1
  • раздражљивог 1
  • разлеже 1
  • разливаше 1
  • разлике 1
  • разликовати 1
  • разлог 1
  • размиле 1
  • размишља 1
  • размишљао 1
  • разне 1
  • разнобојно 1
  • разорена 1
  • разори 1
  • разорна 1
  • разочарење 1
  • разрешен 1
  • разуман 1
  • разумевало 1
  • разумевао 2
  • разумео 1
  • Разумео 1
  • разумети 1
  • разумљиво 1
  • Рајчанског 1
  • ракију 1
  • раме 2
  • раменима 1
  • ране 2
  • раније 4
  • раног 3
  • рапорт 1
  • раса 1
  • расипала 1
  • раскрвављене 1
  • распаљене 1
  • распознати 1
  • расположења 1
  • расположење 2
  • распорених 1
  • Расправљала 1
  • расправљати 1
  • распусним 1
  • растури 1
  • расуте 1
  • расхлади 1
  • рачуни 1
  • раширених 1
  • рђав 3
  • рђавих 1
  • рђавом 1
  • реалан 1
  • ред 1
  • реда 1
  • редова 1
  • редове 1
  • редови 1
  • редовима 1
  • редовна 1
  • редовно 2
  • редом 1
  • реду 1
  • резерва 1
  • резултату 1
  • река 5
  • реке 8
  • реморкажу 1
  • реновираном 1
  • ресторани 1
  • ретко 1
  • Ретко 1
  • Реч 1
  • реч 2
  • рече 4
  • речи 7
  • речима 1
  • речити 1
  • речице 1
  • речици 1
  • речни 2
  • речно 1
  • речног 1
  • речном 1
  • речну 2
  • решења 2
  • Рида 1
  • Ристовац 1
  • робе 1
  • рода 1
  • родио 1
  • родитељ 1
  • рођена 1
  • рођене 2
  • рођеног 1
  • роман 1
  • ропца 1
  • рукава 1
  • рукавица 1
  • рукама 2
  • руке 5
  • руком 2
  • руку 3
  • руци 1
  • Ручак 1
  • ручао 1
  • ручати 1
  • ручка 1
  • С 5
  • с 70
  • Са 1
  • са 33
  • сабира 1
  • сав 6
  • Сава 5
  • Саве 3
  • Сави 1
  • савијао 1
  • савлађивати 2
  • Савом 1
  • савршена 1
  • савршено 1
  • Савска 1
  • савске 1
  • Савској 1
  • Саву 2
  • сагоревала 1
  • сагоревали 1
  • сагорелог 1
  • сад 15
  • Сад 2
  • сада 4
  • садашњицу 1
  • садржину 1
  • сажалења 1
  • сажалењем 2
  • сажаљењем 1
  • сазнати 1
  • салонима 1
  • салону 2
  • салу 1
  • сам 15
  • сама 1
  • сами 3
  • самим 1
  • самих 1
  • Само 2
  • само 41
  • самог 8
  • самом 1
  • самообмана 1
  • самообмани 1
  • саму 1
  • сан 5
  • сандук 1
  • санте 2
  • сања 1
  • сањајући 1
  • сањалице 2
  • сањао 1
  • сањарије 1
  • сањати 2
  • сањиво 1
  • саобраћаја 1
  • саплеменике 1
  • саркастичног 1
  • Сасвим 1
  • сасвим 9
  • састав 2
  • састава 3
  • саставом 1
  • саставу 3
  • Сат 2
  • сата 2
  • сахранили 2
  • сахрањивао 1
  • сачека 1
  • сва 3
  • свака 1
  • сваки 4
  • свако 1
  • Свако 1
  • сваковрсног 1
  • сваког 3
  • сваком 1
  • свали 1
  • све 30
  • Све 6
  • свега 3
  • свеједно 2
  • свелог 1
  • свему 4
  • свесна 1
  • свесни 1
  • свесно 1
  • свест 5
  • Свет 3
  • свет 5
  • света 3
  • светиљкама 1
  • светиљки 2
  • светињом 1
  • светковало 1
  • светковини 1
  • светковину 1
  • светле 1
  • светлила 1
  • светлост 3
  • светлошћу 1
  • светове 1
  • свету 3
  • свећа 1
  • свечани 1
  • свечаности 1
  • сви 6
  • свију 1
  • свиленој 1
  • свим 2
  • свима 6
  • свирање 1
  • свирао 1
  • свирепи 1
  • свирну 1
  • свитати 1
  • свих 4
  • свог 6
  • свога 6
  • свој 12
  • своја 2
  • своје 19
  • својевољно 1
  • својим 14
  • својима 1
  • својих 1
  • својој 2
  • својом 2
  • своју 10
  • свом 11
  • своме 2
  • сврдао 1
  • свршетак 2
  • свршетку 1
  • свршила 1
  • свршио 1
  • свршити 2
  • свуд 2
  • свуда 1
  • се 343
  • себе 11
  • себи 9
  • севала 2
  • севало 1
  • северу 1
  • седе 3
  • седела 1
  • седели 1
  • седео 1
  • седећи 1
  • седефастим 1
  • седишта 1
  • седиште 2
  • седне 1
  • секао 1
  • секира 1
  • секире 1
  • секла 1
  • села 2
  • Село 1
  • село 2
  • сем 3
  • сенкама 1
  • сенци 1
  • сенчећи 1
  • сета 1
  • Сетан 1
  • сете 1
  • сети 1
  • Сети 1
  • сетио 3
  • сетну 1
  • сећа 1
  • сећања 1
  • сећање 1
  • сече 1
  • сигнали 1
  • сигурном 1
  • силних 1
  • силно 2
  • силом 1
  • Сингерова 1
  • синоћ 2
  • синоћњег 1
  • сиромах 1
  • сироту 1
  • системом 1
  • Ситни 1
  • ситница 1
  • ситницима 1
  • ситног 1
  • сјај 1
  • сјајна 1
  • скакање 1
  • скитнице 1
  • ског 1
  • скончам 1
  • Скопља 1
  • скоро 1
  • скочи 10
  • скрати 1
  • скривенијем 1
  • скроз 1
  • скромну 1
  • скувај 1
  • скупља 1
  • скупљених 1
  • скупоценог 2
  • Слаб 1
  • слаб 2
  • слаба 1
  • Слаба 1
  • Слабе 1
  • слаби 2
  • слабије 1
  • слабијег 2
  • слабим 1
  • славопојем 1
  • слагале 1
  • слагали 1
  • сладак 2
  • сладострасти 1
  • сламку 1
  • слао 1
  • сласти 1
  • слатког 1
  • следовао 1
  • слепо 1
  • слика 2
  • сликама 1
  • сликао 1
  • сликар 1
  • слике 2
  • слио 1
  • слично 1
  • слободи 1
  • слободним 1
  • слободу 1
  • словенски 1
  • службе 1
  • службенике 1
  • служби 1
  • службу 1
  • случај 5
  • слушајући 1
  • слушалаца 1
  • слушао 1
  • смањи 1
  • смањује 1
  • сматрали 1
  • сматрао 1
  • смеђе 1
  • смеје 1
  • смело 1
  • смена 1
  • смену 1
  • сметове 1
  • смилује 1
  • смири 1
  • смисао 2
  • смисла 1
  • смислом 1
  • смислу 3
  • смлатити 1
  • смо 3
  • смрзава 1
  • смрзнутих 1
  • смрзнутом 1
  • смрт 5
  • смрти 1
  • смрћу 2
  • смушен 1
  • сна 1
  • снага 1
  • снаге 1
  • снагом 4
  • снагу 2
  • Снажан 1
  • снажан 4
  • снажио 1
  • Снажно 1
  • Снег 1
  • снег 8
  • снега 1
  • снегови 1
  • снегом 1
  • снежне 2
  • снежним 1
  • снежних 1
  • снежног 1
  • снежном 1
  • снимала 1
  • снова 2
  • снови 1
  • сновима 1
  • сном 1
  • сносе 1
  • сну 1
  • собом 9
  • собу 2
  • сок 1
  • сокачких 1
  • сопственик 1
  • сопственим 1
  • сопственог 1
  • сопственом 1
  • спава 1
  • спавало 2
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спази 2
  • спареног 1
  • спарују 1
  • спасао 1
  • спасе 1
  • спасење 1
  • спокојније 1
  • спокојно 4
  • спокојства 1
  • спокојство 2
  • споља 1
  • Споља 1
  • спољне 1
  • Споменик 1
  • споменика 1
  • спора 1
  • споразум 1
  • спорије 1
  • споро 1
  • способни 1
  • способности 1
  • спремао 1
  • спречени 1
  • спречило 1
  • спрудовима 1
  • спусти 4
  • спустити 2
  • спустише 1
  • спушта 1
  • сравнити 1
  • срамота 1
  • срамоти 1
  • срдачне 1
  • среди 1
  • средине 2
  • средини 2
  • Срем 1
  • Срема 1
  • сремске 1
  • сремском 1
  • среће 2
  • срећна 1
  • срећу 1
  • срна 1
  • сручи 1
  • срце 2
  • срчана 1
  • став 1
  • ставу 1
  • стаде 6
  • стајали 1
  • стајање 1
  • стајао 1
  • стакластих 1
  • Сталаћа 1
  • сталеже 1
  • стан 1
  • стане 1
  • станице 1
  • станици 3
  • станицом 1
  • станицу 2
  • становима 1
  • становници 1
  • стану 1
  • стању 1
  • стао 1
  • стара 2
  • старе 3
  • Стари 1
  • стари 5
  • старије 1
  • старијег 1
  • старим 2
  • старих 1
  • старо 1
  • старог 3
  • старом 1
  • стару 1
  • старцу 1
  • ствар 3
  • ствари 2
  • створен 1
  • створењу 1
  • сте 4
  • стегоше 1
  • стеже 4
  • стезало 1
  • стекао 1
  • степена 1
  • степеница 1
  • степенице 1
  • стидео 1
  • стиди 1
  • стиже 1
  • стиском 1
  • стицање 1
  • стишало 1
  • стишаније 1
  • сто 3
  • Стога 1
  • стоји 1
  • стола 2
  • столица 2
  • столицу 1
  • столова 1
  • столовима 1
  • стомак 1
  • стопама 1
  • стотине 3
  • страда 1
  • стражи 1
  • страна 1
  • стране 8
  • страни 4
  • страном 1
  • страну 1
  • Страсне 1
  • страху 1
  • страшна 1
  • страшног 1
  • страшном 1
  • стресао 1
  • стресе 2
  • стрина 1
  • стрмоглавио 1
  • строги 1
  • строфа 1
  • струје 1
  • стубови 1
  • студени 1
  • су 89
  • сув 1
  • сувишан 1
  • сувише 2
  • судар 1
  • сударале 1
  • судећи 1
  • судија 2
  • сузе 1
  • сумња 1
  • сумњао 2
  • сумњати 1
  • сумње 1
  • сумњичи 1
  • сумор 1
  • сумрак 3
  • сунца 4
  • Сунце 1
  • сунцем 1
  • супом 1
  • сусрет 2
  • Сутра 1
  • Та 1
  • та 3
  • таванице 1
  • Тад 2
  • тад 4
  • Тада 1
  • тада 6
  • тај 11
  • Тај 2
  • тајну 1
  • такав 1
  • таквим 2
  • такво 1
  • тако 28
  • Тако 3
  • талас 2
  • таласа 2
  • таласе 4
  • ТАЛАСИ 1
  • таласи 2
  • таласима 2
  • таласиће 1
  • тамно 1
  • Тамо 1
  • тамо 13
  • тањирићем 1
  • Тата 1
  • тачно 2
  • тачност 1
  • тврди 1
  • тврђаве 1
  • Те 1
  • те 16
  • теже 1
  • тежином 2
  • Тек 1
  • тек 8
  • текао 1
  • телефоном 1
  • телом 1
  • теме 2
  • темеља 2
  • темена 1
  • терани 1
  • терасе 2
  • тераси 1
  • терасом 1
  • терет 2
  • теретне 1
  • теретни 1
  • теретом 1
  • тесно 1
  • тешка 1
  • тешки 1
  • тешко 10
  • тешку 1
  • Ти 1
  • ти 4
  • тим 5
  • тиролских 1
  • тискала 1
  • тискали 1
  • Тих 1
  • тих 6
  • тиха 1
  • тихо 1
  • тихог 1
  • тицало 1
  • тишини 1
  • тиштало 1
  • тмору 1
  • тмурно 1
  • То 16
  • то 45
  • Тог 1
  • тог 10
  • тога 8
  • тој 8
  • ток 1
  • току 1
  • толике 2
  • толико 5
  • том 9
  • Томе 1
  • томе 7
  • топа 1
  • топлину 1
  • топло 1
  • топола 3
  • тополе 7
  • торањ 1
  • точак 1
  • точка 1
  • точкова 1
  • точкове 1
  • трага 1
  • трагедија 1
  • траги 1
  • Тражење 1
  • тражи 6
  • тражио 2
  • трајањем 1
  • траје 3
  • транспортним 1
  • трговачке 1
  • треба 4
  • требала 1
  • Требало 1
  • требало 2
  • требао 1
  • тренутак 4
  • тренутка 1
  • тренутку 4
  • тренутци 1
  • тренутцима 1
  • трепавица 1
  • тресла 2
  • треснути 1
  • трећег 1
  • трећи 2
  • трже 2
  • трза 1
  • три 3
  • тринаестог 1
  • трнула 1
  • тробојку 1
  • трпељиво 1
  • трубом 1
  • трубу 1
  • труд 1
  • трчали 1
  • трчање 1
  • Ту 11
  • ту 29
  • туђ 1
  • туђим 2
  • туђом 1
  • тужним 1
  • тужно 1
  • туп 1
  • тутањ 1
  • тући 1
  • туцају 1
  • тучане 1
  • ћаскали 1
  • ће 30
  • ћемо 1
  • ћете 2
  • ћу 1
  • ћудљивог 1
  • ћуприје 1
  • ћуприју 1
  • ћутању 1
  • ћутао 2
  • ћутљив 1
  • ћутљивом 1
  • У 21
  • у 234
  • убеђен 1
  • убије 1
  • убио 1
  • убрзо 1
  • увек 19
  • уверавајући 1
  • уверавао 1
  • увере 1
  • увери 1
  • уверио 1
  • Уверио 1
  • увија 1
  • увуку 1
  • угажена 1
  • угаси 2
  • угасила 1
  • угледао 1
  • углу 1
  • уграбе 1
  • угура 2
  • удављен 2
  • удар 1
  • ударајући 1
  • ударати 1
  • удари 5
  • ударило 1
  • ударцем 1
  • удобније 1
  • удобној 1
  • удобности 1
  • уђе 7
  • уђу 1
  • ужас 1
  • ужаса 1
  • ужасима 1
  • ужасног 1
  • ужасном 1
  • ужасу 1
  • уз 2
  • Узалуд 1
  • узбуну 1
  • узвик 1
  • узвиси 1
  • Узвишавање 1
  • узвишено 1
  • уздах 2
  • уздисање 1
  • уздићи 1
  • уздише 2
  • уздужни 1
  • узели 1
  • узимала 1
  • узме 1
  • узнемирен 1
  • узроке 1
  • ујутру 1
  • укочених 1
  • укоченост 1
  • укрцавање 1
  • укрштале 1
  • улазе 1
  • улазио 2
  • улазити 1
  • улица 1
  • улицама 1
  • улице 4
  • улици 1
  • улицом 2
  • улицу 1
  • Улична 1
  • улоге 1
  • умео 1
  • умети 1
  • умирала 1
  • умирало 1
  • умирање 1
  • умире 2
  • умири 1
  • умиру 1
  • умируће 1
  • умор 1
  • умора 2
  • уморан 2
  • умре 2
  • умрети 1
  • унесе 1
  • униформи 1
  • уносила 1
  • унутра 3
  • унутрашњи 1
  • унутрашњости 2
  • уобичајеним 1
  • упаде 1
  • упијао 1
  • упирало 1
  • упита 1
  • упитала 1
  • упознати 1
  • упоређена 1
  • упосленим 1
  • управљена 1
  • Управо 1
  • управо 3
  • уразумити 1
  • уранку 1
  • урвина 1
  • уредбеним 1
  • уређење 1
  • урлик 1
  • усана 1
  • усева 1
  • усијана 1
  • уских 1
  • ускоро 2
  • ускочи 2
  • услед 2
  • услужни 2
  • услужно 1
  • услужног 2
  • усна 1
  • уснама 1
  • усне 1
  • Усне 1
  • успе 1
  • Успева 1
  • успесима 1
  • успешно 1
  • успешног 1
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • успомени 1
  • успори 1
  • уста 5
  • Устава 1
  • устави 2
  • уставише 1
  • уставља 1
  • устављати 1
  • устајање 1
  • установе 1
  • устао 1
  • устима 1
  • утапају 1
  • утисцима 1
  • утицале 1
  • утока 2
  • утону 1
  • утопити 1
  • уточиште 1
  • утрвена 1
  • утрча 1
  • ућута 1
  • Ух 1
  • ухрањен 1
  • учестано 1
  • учешћа 1
  • учине 1
  • учини 11
  • учинио 2
  • учинити 2
  • учитељи 2
  • учмалости 1
  • учтивих 1
  • ушима 2
  • ушли 1
  • фантазији 1
  • фата 1
  • фебруаром 1
  • фигурама 1
  • физички 1
  • флота 1
  • форми 1
  • фотографију 1
  • француског 1
  • хармоније 1
  • хвалом 1
  • хвата 1
  • хватајући 1
  • Херкулу 1
  • хиљаде 1
  • химну 1
  • хипнозе 1
  • хипнотисала 1
  • хитро 2
  • хладноћа 1
  • хладноћом 1
  • хладноћу 1
  • ходник 1
  • ходнику 1
  • хране 1
  • храни 1
  • хроничне 1
  • хтеде 4
  • хтела 2
  • Хтео 2
  • хтео 8
  • Хуњадија 1
  • царинске 2
  • царског 2
  • цветови 1
  • целе 2
  • целим 5
  • Целог 1
  • целог 8
  • целом 4
  • целу 1
  • Цео 2
  • цео 4
  • цивилизацију 1
  • Циганлији 1
  • цигарете 1
  • цигару 1
  • цикао 1
  • цику 1
  • цилиндера 1
  • цилиндерима 1
  • циљу 1
  • Цичи 1
  • црвенкасте 1
  • цркве 1
  • црна 2
  • црне 1
  • црножуте 1
  • црта 1
  • чађавим 1
  • чак 3
  • чакљама 2
  • чамцу 1
  • чари 1
  • чаробници 1
  • час 3
  • часа 5
  • часова 3
  • часовима 2
  • част 1
  • Част 1
  • чаше 2
  • чашу 1
  • чврст 1
  • чврсто 2
  • чега 3
  • чежња 1
  • чекајући 1
  • чекали 2
  • чекао 3
  • чекиња 1
  • челичне 2
  • челичним 1
  • чело 1
  • чељустима 1
  • чему 2
  • често 3
  • четврте 1
  • четвртих 1
  • четрдесет 1
  • чешких 1
  • чија 1
  • чије 2
  • чији 2
  • чијим 2
  • чим 2
  • чиме 1
  • чини 1
  • чинију 1
  • Чинило 2
  • чинило 3
  • чиновник 1
  • чиновника 1
  • чиновничка 1
  • Чиновништво 1
  • чиновнштво 1
  • чињаше 1
  • чист 1
  • чисте 1
  • чисто 2
  • читав 1
  • читаве 1
  • чича 1
  • чичица 1
  • чичице 1
  • Човек 3
  • човек 9
  • човека 3
  • човекови 1
  • човеком 1
  • човеку 1
  • човечијег 1
  • чу 3
  • чува 1
  • чувао 2
  • чувати 1
  • чудан 2
  • чудећи 1
  • чудима 1
  • чудна 1
  • чудне 2
  • чудно 1
  • чудноватог 1
  • чудо 1
  • чуђења 1
  • чуђењу 1
  • чује 1
  • Чукарици 1
  • Чукарицу 1
  • чулних 1
  • чуло 3
  • чуо 6
  • чути 2
  • џепова 1
  • џепове 1
  • џина 1
  • џиновски 1
  • шали 1
  • шаљући 1
  • шантанске 1
  • шапком 1
  • Шарена 1
  • шеста 1
  • шета 1
  • шеталиште 1
  • шетао 2
  • шетачу 1
  • шетним 1
  • шетња 1
  • шетњом 1
  • шешир 1
  • шешира 1
  • шеширом 1
  • ширење 1
  • ширини 1
  • ширином 1
  • ширину 1
  • ширио 1
  • широк 1
  • широка 1
  • широке 2
  • широким 2
  • широко 1
  • Широко 1
  • широког 1
  • широкој 1
  • широм 1
  • шлепове 1
  • шољица 1
  • шољицама 1
  • шта 14
  • Шта 3
  • штек 2
  • штека 1
  • штету 1
  • што 39
  • шум 2
  • ШУМЕ 1
  • шупљина 1
10398 matches
е стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарск 
{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су 
 се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и св 
е завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни раз 
им чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div>  
а тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S 
 Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљиц 
р је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</ 
ра, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; гла 
ју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S 
о час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особ 
е мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, т 
а врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том пи 
убо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, 
{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пр 
е из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, 
 преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере 
ан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздр 
Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навиш 
</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму пр 
првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко ср 
 рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али  
о, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнуто 
е животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то  
даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран 
 радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ра 
их раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на  
ке реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни д 
нчане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, 
роведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чука 
а најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштин 
а.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њ 
еротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште 
масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за оби 
>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним  
 брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с  
 А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зов 
огао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и  
сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту м 
има, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је 
 светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, 
ер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што  
ма.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покре 
 Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вод 
свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста 
и сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио 
и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глу 
 вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</ 
 које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Дру 
кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се 
, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се  
скакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад с 
очињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој зако 
само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а дру 
овољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи м 
његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу с 
 чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Пос 
у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпу 
} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S 
евојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије отку 
а, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за  
 Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима  
 ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупљ 
енкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном свет 
конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p 
сећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава 
војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасв 
ије био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло та 
 чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно об 
е морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима з 
једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче посл 
ари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и  
ну!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, ка 
јмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године дост 
 Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветро 
ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеж 
 тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га  
ар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпоста 
е ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чуда 
 времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни 
ем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавс 
ко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата  
н и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане,  
мове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж  
; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је оч 
о сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топол 
 долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milest 
ште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година. 
ике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласка 
III.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објек 
У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати 
војке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излог 
е тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, 
{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не ч 
ити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих две 
 се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време  
га на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматр 
е било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове 
SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек  
а од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и пр 
времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој 
>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много 
х се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Ни 
 и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пр 
рзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, у 
где ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматра 
ор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцел 
једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а к 
 пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једин 
животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби орган 
м и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било он 
е намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети 
а.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри  
 страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се т 
убиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{ 
није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, п 
м му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кума 
вета, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, ко 
..</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чим 
 смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а пр 
м васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај др 
 душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постоја 
це дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче 
канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробљ 
 је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу св 
>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде в 
оз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни окв 
упи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S 
 Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S 
за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огром 
је ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју  
ек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољст 
ра!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с нед 
ство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p> 
 широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер  
стор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и  
p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују ње 
орити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би мог 
руга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није н 
тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасн 
ато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго ме 
н вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и ј 
еопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том 
.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвиш 
радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У  
/p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капе 
.{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Изво 
 минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест 
 право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке 
љући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог 
 се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма с 
душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост бил 
ним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Сам 
 свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уст 
 се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у ли 
утом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале ка 
што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом м 
ење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје 
ште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву  
а или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униф 
ећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега с 
тачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише,  
ишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао  
о сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано она 
 Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одј 
ј пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту 
воје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју ре 
једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара,  
од«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисципли 
он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог  
} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља 
ад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S 
огао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се у 
било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен,  
м заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног к 
Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као пак 
који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана  
{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се да 
тцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, св 
асова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без пр 
ше нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена 
ветлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, 
капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и ка 
о сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он 
а осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је  
мун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је там 
 не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасн 
коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и ку 
хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да кр 
па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> < 
ици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп  
целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>О 
/> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И пр 
лика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог саст 
луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог  
ругом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред 
ласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио 
јући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се ст 
в, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу 
малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и  
кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесн 
а по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он  
говарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар мла 
.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану од 
bSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није зн 
це, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, 
овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догод 
ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове 
озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао сво 
е довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одгов 
е било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју с 
је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју с 
Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну  
 ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тр 
дредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколик 
једном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту х 
највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом  
рена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су д 
а, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То г 
 реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу м 
 њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...< 
ог капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на т 
ини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се из 
е и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећ 
вет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори  
то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радњ 
х круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе  
има фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, с 
ње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, 
Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{ 
или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудим 
ма и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно  
вођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се  
ке и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напр 
 а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p 
а, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царско 
е.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгле 
ише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевит 
ту није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек  
слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радоз 
.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у  
естока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенц 
и то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, ј 
шло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редов 
и куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана 
итаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div 
 цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику,  
турио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</ 
 ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже ру 
на особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној 
рода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где  
 много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>А 
е зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло п 
, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и  
старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп поло 
одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се ја 
и способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни н 
 Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање треб 
сана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да  
оварао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико,  
румента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај  
праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја  
, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети  
 Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро раз 
се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њ 
е лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он 
о ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчи 
це.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по 
природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, к 
 појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним  
ма могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то н 
их уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити,  
ред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла 
{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрх 
џбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би о 
ер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то  
ао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ тре 
, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на св 
 самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је  
е погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се  
био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао  
љиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дан 
виђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово бе 
учај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме од 
која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали брод 
 који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „ 
он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен  
 ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе 
и први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје расп 
ја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном 
ма тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то  
лене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар 
кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остад 
бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и б 
адострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и  
 за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Пром 
лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газ 
вуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} 
ли спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>А 
ли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопхо 
е тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду 
и и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се в 
а запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глу 
ви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} 
о да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде см 
е се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а  
p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не  
о, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за с 
с крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедни 
S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он 
ати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у  
за.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отмени 
спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцелариј 
мерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p 
једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на стар 
ега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а 
 да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвље 
му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да 
огама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај 
ко мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се  
ј, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио,  
га пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запал 
е буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови су 
ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагеди 
ему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна исти 
олети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на  
а са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се н 
сле оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговор 
она, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запрем 
о ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и р 
="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, ко 
а, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келн 
леда у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе  
окушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветл 
посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се та 
чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред  
с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глат 
дом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају 
ут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети јед 
е ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и 
детиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислиц 
 пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају 
 од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, до 
ни, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљ 
ало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети  
оји је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и сп 
имајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и  
алења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад пи 
<p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чист 
е и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви  
и ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и зб 
х времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио 
око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко мл 
S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валд 
авио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река 
лење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасв 
> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусре 
одине, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао сам 
ту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био јед 
milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног ве 
, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног веч 
е помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка 
 гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је ост 
е шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грд 
у, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му 
е за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њ 
их, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у  
се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и  
ледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан о 
ту!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у с 
 освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера у 
налије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, зна 
, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духови 
дарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и бели 
страсти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и јед 
ога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, с 
апалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупос 
 мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капет 
чић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматра 
<head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ 
one unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, 
о среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим зад 
га постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова  
 под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се ос 
с: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разг 
дан од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младос 
вим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају 
повао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре  
аестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо н 
представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад 
p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних 
 <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{ 
био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, 
а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p> 
јући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао 
 на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, вер 
а коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту  
али бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову сн 
 морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избез 
о пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и мн 
 то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш  
апљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако  
останка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га  
и сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе  
асе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда 
 Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предуз 
 лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав чо 
лица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му 
ство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крм 
 једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на ова 
..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Ње 
са могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би  
је могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста ја 
ук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари  
страшивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак бит 
ом рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, 
а Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи сво 
тио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима,  
ону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагл 
tone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело н 
сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од рано 
ојом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се  
ните крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина  
огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли  
 очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађа 
воје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није  
заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позл 
 и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до 
и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, ко 
све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџ 
нијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <p 
 додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако 
длучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потр 
p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао р 
масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он 
ства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном с 
/p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне  
 свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева  
 на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако м 
 човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај 
.</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођиц 
Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао 
Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме  
ве гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева  
дно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положа 
лазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети св 
ка су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре 
а, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а кр 
весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њихово 
 да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница 
ена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и 
огу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пушта 
 целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут ка 
у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је 
каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад  
смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb  
>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у т 
ти лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И  
е под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с послед 
.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за сми 
свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно 
најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру  
 што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик прија 
з кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу. 
 један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p> 
то носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живет 
х, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седи 
нажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им свак 
ић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног к 
детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар. 
_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише  
 га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи о 
не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова 
ару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учини 
/head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах 
да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можд 
е маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа 
јранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући 
} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма к 
Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника 
ојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно 
 Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште  
 ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, насло 
но седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је не 
вима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нов 
 је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ле 
 осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног о 
винарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мо 
 са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жа 
ђење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> 
време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусв 
иче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећо 
 своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С први 
зак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи поко 
а собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак свој 
синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и 
тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна 
ићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнем 
оватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад  
емља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој  
езна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашн 
у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш доврш 
аслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које ј 
њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако 
ста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо 
трвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници ула 
раје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али дос 
љених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, 
 је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог 
о слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан ј 
више, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све  
ашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за 
b n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београд 
вима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, 
ну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњ 
у у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није да 
у.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово  
квир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, 
p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић сти 
, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо 
 не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и проч 
о данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет ч 
вно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно мож 
 почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{ 
S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пре 
инчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет к 
во.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још бр 
је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом 
оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином  
И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мр 
 кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команд 
гом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислено 
е улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло сп 
и и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која 
ђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спус 
е:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p 
и му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен д 
апетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво 
ало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође  
ена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава: 
досећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колск 
head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове 
е, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников,  
="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује н 
 Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се  
е Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} О 
 се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царин 
алаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, го 
ставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с ве 
рзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их 
осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путо 
одова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек т 
млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да 
казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело б 
себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је б 
одним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном 
ог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под п 
Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке  
ринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пр 
ут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трч 
ш спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно р 
не жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на  
чићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крма 
з предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче по 
ољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном,  
ском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учи 
го заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је 
} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чуј 
сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потп 
 Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, с 
е брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а  
еверу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S 
 парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју поро 
ивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав  
, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је  
а није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима. 
ебе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом еле 
 (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за  
ко издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају  
оћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на севе 
а осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљнос 
 дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт запов 
Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n= 
9" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас н 
авима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се 
ет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до ке 
 су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан преб 
 путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{ 
/> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p 
суди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље  
авикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола  
но тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на  
ном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то 
сности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на ком 
е Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је  
 и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, изда 
ог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог  
<p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повра 
ом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге 
час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, 
ане.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну ремор 
ста, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с н 
 крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући ву 
 јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освит 
чић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала,  
 бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора  
едовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни 
} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој к 
.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколик 
а том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и т 
но сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природ 
саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници 
будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше п 
ћи осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушт 
ви, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњ 
ше спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа  
а, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзи 
 промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног 
а од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стар 
веник скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо нас 
је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећ 
је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше. 
 из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака дла 
х готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом  
<pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, 
ранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је  
"46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бе 
жно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као не 
а никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим бол 
" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој просто 
арцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи 
ли грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и ск 
 вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак,  
аси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине. 
осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само  
нај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но шт 
 и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> п 
ао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на том 
{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра 
есима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, за 
 вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш приј 
ем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за п 
мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection"  
{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инс 
ава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасви 
оту, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскуд 
<p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а  
ицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више ни 
е близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је,  
рема Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала 
ежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро  
 /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предм 
да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S 
зи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара 
b n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је  
 да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га  
шко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стего 
са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажа 
ла се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је сво 
ари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави 
да је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином реч 
је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један пр 
га више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовр 
оја се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су  
ирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен 
ата, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре,  
д кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, 
ножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p>  
уде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама. 
је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био  
трати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и  
и добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововим 
ну једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путн 
ју у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само ат 
о, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег ро 
оричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и К 
који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала рек 
јући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали 
таре границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, 
ну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио ј 
кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он изд 
ада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен в 
едне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви с 
овољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је  
ећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом брод 
рогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне 
 у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада виш 
на игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах по 
вршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У среди 
лом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И  
еве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, 
е очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдар 
и то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну по 
коначношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах  
леменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху  
.</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање н 
 се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су о 
абе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тре 
 упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бо 
и.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву 
 њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је ба 
ан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огле 
и су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа,  
чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, 
егом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право 
 више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке  
туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак на 
еличне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у пр 
 Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих г 
и замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке праши 
тпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гро 
кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам н 
 прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он  
ва, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> < 
шао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, ка 
запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило  
и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зи 
аве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био углед 
се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана врш 
 ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најма 
се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за у 
мислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећ 
тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, ста 
 се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" 
ћ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола  
ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није сме 
ла на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђим 
ерујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегда 
 дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви  
на изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он,  
 десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p 
о туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком с 
ринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже 
звините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до 
и дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на де 
едно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали 
ћ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, г 
га се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он 
д ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега д 
"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живи 
d> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче 
сторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мор 
 И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гоми 
им обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Ма 
ије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и 
ћ није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два 
е сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио  
ш ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранил 
ош ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранил 
ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, н 
ћи у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по 
и бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се  
едбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаниште 
у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у свој 
ди, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p 
еног бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог гост 
> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском  
хови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје 
граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамт 
код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том  
ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!.. 
закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закач 
о могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> 
азори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен,  
глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне ки 
м био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем 
 млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте  
н, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчи 
мената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате 
и очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих,  
у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре 
ј је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла 
е, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као умо 
ких лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи. 
Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади- 
је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вр 
} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе  
 прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, 
о уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позо 
миле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и ј 
а.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке срем 
јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ  
као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне бели 
ала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори,  
 пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
аше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли 
 командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав 
јци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај  
 снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за из 
 дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним прилик 
ренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се 
е, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној стра 
e> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S 
лином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле 
а пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Ст 
ињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законс 
 се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући сапл 
јави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта то 
смех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је зна 
и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио  
длази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у 
ниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Ј 
лави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l>  
д одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто 
ља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p> 
о.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он ј 
шта га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше 
р га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а на 
се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одо 
тао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек у 
спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи  
Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" 
азило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашен 
ребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспо 
 и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с 
, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска гро 
ем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули 
 а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном пола 
знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> 
аде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио 
зним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, 
евитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један 
амо оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингер 
а и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</ 
апци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку 
да, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а 
је.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано  
бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до ка 
ала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и г 
али дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте,  
иша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика 
трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Др 
еретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиро 
дар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихо 
 у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} 
— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.< 
нити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био по 
тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгре 
вно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак,  
м бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је  
казивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа ни 
ано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две м 
који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту. 
у му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене 
крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског мос 
азио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли 
у.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, к 
 напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по п 
е ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у  
во обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи 
ране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се ле 
вали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори  
а, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару виш 
 мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже г 
да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја к 
уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сач 
е није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходн 
, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијур 
 путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни  
ак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту  
десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му 
плином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је 
 земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{ 
вљају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шетали 
 поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном 
ни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре  
ма свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или п 
 тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам ва 
није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу пра 
е, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано  
 <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l> 
у....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утр 
ику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин  
Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог о 
ос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два 
живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим  
гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придрж 
ин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје  
м.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на  
оста толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb  
аде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако  
 нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове д 
појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две ат 
ице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жи 
га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, 
д се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка! 
 страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се пој 
, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосф 
могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже  
" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који 
 му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Зем 
 једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неод 
а ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врат 
 придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћи 
 ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под 
није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилаз 
оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посма 
био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавај 
<l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, 
ас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с вен 
де пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он пра 
ре, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И т 
 прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пр 
ђивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима. 
занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представн 
су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледај 
стеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше врем 
ле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и н 
/p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић 
ско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је п 
е непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат ј 
 и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати  
тпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под  
здробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и не 
јама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић  
 кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удав 
 излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, д 
ad>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је ја 
сећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се  
нтанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на ка 
он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако 
з препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, 
положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног о 
ти до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се  
овала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се мо 
е од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" 
руговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полициј 
јој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне л 
ица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су  
грабе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта  
залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је брод 
а за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати суви 
порених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код  
руга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И  
 бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунц 
 која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир,  
а, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тад 
 џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и рук 
стаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место п 
p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим 
 кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођ 
 појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега н 
деја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Г 
ци једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао 
вити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих 
ијатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав чове 
беђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи 
ње умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принет 
{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирт 
ати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумња 
коше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb 
 пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној 
 капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, 
стојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као 
је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на велик 
ранспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Св 
оди, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, ко 
поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напосле 
се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати па 
ећ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипа 
, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако о 
едан истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотар 
е се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је  
ици, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један  
убу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осе 
озе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води др 
а, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачи 
и га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он н 
) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек ј 
ти и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осет 
у му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није 
оји би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плак 
о, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, 
ати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде м 
ринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb  
 станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајал 
д одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко врем 
S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то н 
е знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосфе 
нао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи 
 Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се ра 
арев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је гл 
е опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од ње 
ово зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао 
као сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једно 
и у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала кос 
есна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш на 
зило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се так 
 седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје  
ом господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је  
му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <miles 
е вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> < 
 домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати 
мах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лаг 
ња.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном к 
е обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Та 
к био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се осв 
 и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они 
зраз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице 
к спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас кра 
 ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замр 
а тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни ка 
ction" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се то 
то је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пер 
је видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао  
поле, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да и 
, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и зб 
 Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одг 
ољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласо 
 гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидин 
ко познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А д 
 Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се пр 
пом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обор 
није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду са 
да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али ни 
ном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, 
ини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила 
{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике пр 
к он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично за 
ан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине ра 
њадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје  
 прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и 
 тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама г 
ви савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци и 
ст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко 
 пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.< 
шта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док с 
једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је т 
Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто 
зирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег д 
н, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од 
де ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо  
 сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до м 
ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S 
 нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p>  
ару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их  
м упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у бо 
ако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, на 
воју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли  
ча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су ст 
о да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то 
ора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни м 
мегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа виш 
кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну  
и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је од 
 — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов п 
ти у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвај 
свету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом 
> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Беог 
 према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет- 
звесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кол 
дна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до сам 
, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, г 
х црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затвара 
 — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{ 
ицу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео св 
 дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Н 
м озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече,  
ржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изу 
 би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чини 
ровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, 
безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа  
ог нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у н 
 не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само  
агу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме,  
{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих  
и зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мо 
е даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га жур 
родар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то 
 Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шт 
посредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно г 
ри корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Та 
 да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина,  
рби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Њ 
/p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очи 
разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> < 
Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не прими 
бине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао 
в се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо 
с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу  
 тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она ка 
оља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младић 
 по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том и 
ота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се за 
ead>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим вод 
које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p>  
тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="3 
је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на н 
дресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчи 
дник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се  
ваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно 
 њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је нов 
ршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{ 
ео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и сн 
тудени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификова 
ског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једно 
 су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави  
ежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Др 
ежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо та 
д пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, з 
»господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима пери 
и тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиск 
з џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни ко 
мор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на  
чи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из  
као и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осв 
штво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у обли 
} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пија 
бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно н 
ске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлиј 
а му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, 
 води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p 
ери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за к 
бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу. 
обично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих ре 
га положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Ка 
мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја п 
приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље 
поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмн 
и да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних у 
е неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци  
е закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним  
ло ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од 
ва има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити».. 
«Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе 
нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, је 
ирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у ис 
ио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone un 
вих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно пред 
ављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном ма 
да, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племе 
 чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S 
 на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{ 
нат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али 
ва, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
.{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мисли 
 француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко 
мо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости з 
оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде н 
у однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Наглас 
умљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и 
огао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.< 
је могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету д 
државао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S 
рак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам 
 буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање,  
а преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући 
иту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсме 
S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали р 
Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој мал 
} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју сло 
ући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч вод 
 где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно за 
к објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз те 
е родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим 
к, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана лок 
га ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{ 
 пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командуј 
ким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте 
е локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа 
 прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша  
и мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаш 
аци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корак 
смеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио 
34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз  
 је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљ 
ао и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у 
аута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више  
ве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, 
а штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, к 
S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш ско 
дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и  
ежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је би 
е зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на 
тле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту 
чне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и кома 
сећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих  
 већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у ун 
чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дан 
игао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, 
ом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж  
, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из неп 
ио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринч 
 чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад нап 
црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити 
овом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи 
и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам 
а мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста до 
ог сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен о 
ђена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје 
 ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније  
ри, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратност 
душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт немин 
 на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су 
 и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослет 
, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p> 
тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Из 
 грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у  
 појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код с 
гоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и ч 
у капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом мора 
 отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче,  
ва и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, п 
лом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчић 
онети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод 
најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог ка 
чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде ни 
ари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренут 
 се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по  
ини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на з 
 десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p>  
и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један  
осле спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је у 
иран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз пре 
том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице 
м слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На 
ио толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи 
и.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док  
овању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чини 
у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гос 
, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар  
ио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била 
 бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога пол 
их у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зи 
могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ  
 он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> неш 
које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само ни 
амо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на про 
једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров 
не развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршен 
 у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, по 
рем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на 
над самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео  
од-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још јед 
ну жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да ни 
 разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, 
ренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед  
воте погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То  
 већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би з 
искуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај 
и морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се св 
је био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би мог 
робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом н 
сетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске  
газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу 
 је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване 
 <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мисл 
тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали 
 Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена. 
о за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-мор 
о душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном  
е наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и пла 
понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их ј 
 треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше  
i>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у  
рсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S}  
S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад с 
ад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у пр 
провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово 
 случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме 
е, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали б 
ра, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још о 
логаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена. 
 јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком љ 
која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу прич 
пусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души ре 
те смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа 
опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог  
љена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било мес 
оз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, 
ао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и по 
ла!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се л 
а пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише  
де за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје уло 
господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одс 
опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <mileston 
 Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, п 
 преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с вр 
окрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успо 
и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада 
ци, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два кора 
рала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и ч 
 допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће 
здићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у с 
ете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата 
Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <p 
сомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме 
 после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А  
, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само 
а часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку доче 
му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај 
, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капета 
 ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само 
мејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само  
 никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао  
 га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина кило 
нчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као 
ови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истера 
ало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S 
ла, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежни 
к јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови 
са откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се 
 јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после он 
ад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог располо 
у на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се 
="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> < 
а...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећањ 
 — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Ду 
е одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља 
b n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и ки 
b n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписуј 
Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиж 
просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припад 
 да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог ве 
кривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим  
ћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја са 
своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у 
одар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да ви 
о више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако  
твеним успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је 
 ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, д 
 је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе 
 као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде зва 
своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по св 
 мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама. 
ва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног п 
у и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се  
огледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> 
ј је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, 
 обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потп 
 помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни 
 га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посмат 
о се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред ко 
ку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао  
откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно зака 
стој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недос 
"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све 
и на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, 
 команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи  
им, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар  
_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као 
уо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више п 
лазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му зас 
Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао  
ти он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљ 
тази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити коб 
 изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта 
а су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и з 
 страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право там 
а је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни ост 
ило ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у т 
ало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати с 
 или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје р 
ас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ак 
 под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путн 
одарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мраз 
ме је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на ве 
 је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни 
у заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на све 
у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како ј 
ености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, б 
 променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад  
 брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи  
инчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међути 
.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Сла 
ml:id="SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, кој 
своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још јед 
ног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и 
ког за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инсти 
>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мис 
 нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак  
љкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се  
њао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у в 
и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где? 
ог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да  
о растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и  
из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, так 
авио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако  
е сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица  
 Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока 
а један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар 
у сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, 
> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутр 
пасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и  
ним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћиц 
азни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина  
и врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ  
ћи њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од оби 
 чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног  
азад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касин 
са малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" / 
S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На ча 
ем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимов 
спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све,  
SRP19141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, ал 
 ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе... 
 с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није  
То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим стано 
ml:id="SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се виш 
ру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У  
мана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавају 
рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано  
сто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{ 
ео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто 
а полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цил 
доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Уп 
ним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског ш 
....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи те 
чић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са команд 
on" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе  
ност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело пис 
е њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријате 
увао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светл 
жена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе  
друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на сво 
ивној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни њего 
мтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо 
о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с б 
ико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину д 
 не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављ 
 на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он н 
ања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, ко 
а:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег 
и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди 
во, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим пар 
згубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, изве 
оју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањариј 
у, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не  
 и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и  
 и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Ил 
е речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо ма 
 Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} М 
азочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог  
ави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући 
ки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао 
о, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисл 
ховитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> 
тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посма 
ио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, ж 
, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан 
рло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва с 
 ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита с 
о пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар 
базан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цига 
ат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у пов 
ао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом сн 
жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарств 
је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се о 
ој одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по  
вечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричић 
риште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара 
с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичн 
о стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он ку 
ић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону,  
осподин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се о 
ва на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очин 
 невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а о 
е, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчић 
још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана 
, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у ста 
ли њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњи 
 на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даљ 
а се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једн 
вих одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ни 
 домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а кој 
м обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, п 
 и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одјед 
чна дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају тре 
ди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по стар 
тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{ 
 Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја 
а сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у с 
купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после  
бро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео 
се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненад 
it="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чука 
 која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој  
{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> < 
х другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се е 
еме разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније ство 
ица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде 
белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних  
р је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSec 
ети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут до 
 амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То 
п сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу 
 ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету п 
овао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се 
илно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како  
} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђино 
нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је  
 ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак 
у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни 
 стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто 
ла је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом 
ном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук од 
ока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и с 
м запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита с 
 лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да 
знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек н 
га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчи 
вој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти 
 реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе 
рина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долаза 
којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стањ 
осматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жал 
едало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће рек 
бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> чове 
били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дот 
ама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Пут 
ново.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града 
 се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа! 
рад.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..< 
 унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начин 
l:id="SRP19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом,  
 брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка,  
њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене с 
>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у 
ну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преж 
ањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике 
 и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Б 
 Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајн 
ритисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могући 
и.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пеп 
лико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која  
усте облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима 
увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} 
ложај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неп 
апују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру  
и ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, к 
бањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаћ 
асова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафан 
цала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавал 
м су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и.. 
у под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Д 
маћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се из 
То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али ј 
е, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд п 
натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{ 
, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није  
.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела ко 
скује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брз 
вачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се от 
То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најс 
:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, пог 
ћи одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у л 
, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи 
равице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће 
о плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу стар 
о довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније 
одре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу 
ас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме. 
 биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор 
и.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, н 
арог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он  
 у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изн 
је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чи 
а жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најшир 
 једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнак 
та срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне ср 
сла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени 
ама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласк 
м бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се 
последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед водено 
сподина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао с 
вршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разуме 
о, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуж 
чно бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би  
 је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом  
речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се вр 
пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узви 
 У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на кома 
дин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрет 
 раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на стар 
ило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се ув 
 ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног  
бљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше 
ање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја п 
к, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, 
ражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним  
оманда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар 
н, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на сме 
ђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кр 
и право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се б 
Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом прот 
 се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну 
уго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му оп 
о да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути с 
им је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И 
>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дрин 
дне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да 
вео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било < 
видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», кој 
ини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе 
рали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић. 
 Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела 
било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и он 
овао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38"  
а одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је ул 
ој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> 
{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово. 
ицу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим 
одрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин налив 
> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је са 
би могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он б 
ти»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први ма 
подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само  
 проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног 
ило му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим 
рству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној 
рачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало,  
ао жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже ум 
но у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време 
теде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S}  
е јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било 
хов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} Посл 
 нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам 
ликом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко нат 
ио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером 
називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима  
 жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, П 
 оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати и 
 све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове бур 
ајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивно 
 закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по талас 
е и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не  
кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гл 
ако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му 
га и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржав 
слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном ди 
м питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије з 
и животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Те 
упоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог  
оло пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и бац 
о догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтин 
како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под ст 
а зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се 
противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29"  
 а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Д 
ичала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана 
у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дри 
уцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где 
 газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, о 
измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко свој 
 Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрача 
 је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом  
итала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин к 
било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице плам 
разном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једно 
јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догу 
и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што ј 
откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се та 
.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S 
а се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> < 
рдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз 
ине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само 
и каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које  
годи готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, о 
која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгла 
извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног 
о мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дрин 
и.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде,  
ла сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, 
аше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцелар 
 и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви  
те девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам  
тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродо 
бичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пр 
испавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео с 
зимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, 
арују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S 
 истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште  
кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се н 
маја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се з 
недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном св 
орт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> 
азио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с 
у је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни 
о је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где 
 мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне пала 
теде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио 
м крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и мо 
 кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његов 
 у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућим 
ран, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб 
новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не з 
} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, а 
!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дван 
ош лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир с 
епо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једн 
дало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, а 
и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла 
емаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао слас 
прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Д 
је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба  
грљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грц 
ће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S}  
е подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље 
ају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке 
е мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за друго 
азне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик ск 
рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице! 
 напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и 
оме, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који с 
графију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није  
нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p> 
готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једни 
тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, 
здвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командн 
звињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крч 
дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледо 
лавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му ј 
тра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте 
..</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, 
та до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на т 
 брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејс 
 јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледо 
је овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола 
и и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слуш 
будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо ј 
асутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће  
м снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, ко 
у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских 
ва минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека 
вској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз  
ји преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћ 
јеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза 
 се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар  
паљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прор 
рећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} К 
ипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сла 
е нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да  
0" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз 
 на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где  
тио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвал 
сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни  
 ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас 
 још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило м 
шао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на  
ад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило 
 путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без 
марао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској  
 сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и п 
дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се испис 
мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, на 
едате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша 
нопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p>  
лама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му  
а, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S}  
/> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који 
г господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада поз 
бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га  
е.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом наза 
дједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S 
е реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман д 
једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак 
 то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина 
 који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: 
екте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредб 
ретпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао н 
на спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село б 
много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани л 
nit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен  
> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај сви 
јно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог м 
био је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} 
са је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе грани 
, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о нек 
} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, з 
 и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе  
смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се 
утовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који 
спавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад ј 
изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> 
цима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и с 
еговог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не д 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали њего 
се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он о 
рњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад ст 
о од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије чове 
, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрв 
е, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочи 
 мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све ви 
ички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и  
обро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а  
јави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па  
</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његов 
ли под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p> 
ј страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једн 
но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага  
="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је гов 
ка, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у свако 
ено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било 
ц дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нек 
сти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљуба 
исуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се мо 
/p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и  
 светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, 
еда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! — 
 по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави: 
мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић 
подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено з 
а у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавају 
оласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило 
ење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, 
 девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њи 
које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се  
о реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у 
мо два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други 
 — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} При 
подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собо 
пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Све 
ји се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за  
 и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили. 
квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим м 
морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за  
али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомот 
чин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатк 
време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек при 
ву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујев 
 гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жен 
знатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазил 
о да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и сада 
 су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У о 
ренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни ј 
 у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради с 
ом ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала 
и небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окр 
 вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с 
дна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одли 
е те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зи 
струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други 
најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој 
и и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити 
, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се ра 
, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за вре 
зултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже ст 
 да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је 
њени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке 
о шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући 
аскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, 
 најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико годин 
</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић он 
кну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини  
, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу  
ког Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језо 
 се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво  
г моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати  
вог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на 
ваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је зн 
ићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитур 
покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и с 
</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-о 
од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале 
хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је  
еталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кне 
ину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једн 
уларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Ј 
лости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је на 
ава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао свој 
воју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун 
емирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушил 
гао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господи 
 пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све 
о је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у м 
ирена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над к 
и ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и  
е на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, 
ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара 
о уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати  
учно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у жив 
акове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најду 
елнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту ј 
рији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а 
је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзаци 
 теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недого 
мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао ма 
 његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем 
нчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне  
тњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <p 
и требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима св 
за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id="SRP19141_C1"> < 
старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два  
Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепи 
ету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим и 
ни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вред 
 најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати 
иролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао с 
је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је т 
у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погл 
ерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S}  
дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права  
 помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достоја 
{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> 
има му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од  
ђе лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз д 
 главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег 
, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се  
 неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} О 
 споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Варда 
бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у про 
ом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, ти 
пијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при п 
{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јак 
 опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако о 
ницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља,  
после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном гос 
а завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га  
 лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из 
S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на ш 
еката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре 
, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б- 
могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној ст 
ство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучи 
љењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} И 
 враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дрин 
је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припада 
атку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву  
 крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је 
ивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни 
 самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, 
плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага н 
нтом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не остављ 
и пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје  
 радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" x 
{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од па 
нај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што в 
вљен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој 
 долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја 
ћем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степен 
ом, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се  
инчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он ск 
грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко 
оје су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак  
је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је о 
ве је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добров 
уги грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна меш 
ни ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много при 
о завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник  
вратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у ду 
ој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} 
 скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубав 
> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и ш 
ућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону беог 
лазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на  
али једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? 
заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, п 
Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и 
надан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Заш 
т бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душо 
а себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер см 
, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са  
ивети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је 
 и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима д 
/> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и до 
.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао у 
 свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} З 
и пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смр 
ти учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је  
ад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту ко 
 до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Б 
ако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гл 
таде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је 
 или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату м 
 Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавн 
ло покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим  
" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи 
амог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у св 
а, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги мор 
товског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико  
с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала  
етку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном  
рен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему 
гаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одврат 
се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити  
сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчава 
свесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим друг 
лну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на в 
ца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и св 
p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку 
е за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су реше 
ња не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се ла 
којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи 
а је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб 
ањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке  
ражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бић 
 и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразум 
спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с време 
почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање см 
а носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p> 
ећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња 
 те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говоре 
а врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац  
ром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је би 
ђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор 
маћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати до 
ликој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на о 
втине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колеб 
утем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ у 
.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би оп 
збојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и 
Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почи 
рочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао под 
н <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собо 
ављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p> 
развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено д 
ног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, ко 
редним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не изла 
уге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут тр 
ично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путн 
није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хте 
епознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одла 
сит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад с 
p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђ 
, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове 
ћ, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте п 
тим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија 
 га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, 
енутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} 
е што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле 
а неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздис 
тцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не б 
ла се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, пр 
мар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване  
{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети  
 заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог н 
е отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и п 
<p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душо 
е у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одјед 
p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био у 
амно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да и 
оценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад 
> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато  
<p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у т 
ћег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњос 
арило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у посл 
лубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, 
томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p 
али, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Т 
з темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А  
, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb 
киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки  
атоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе  
жио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, и 
ти не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу  
их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем за 
очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ват 
њеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p>  
е разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <di 
а утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници  
узети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта с 
д празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су д 
еним друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с п 
аге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на вла 
тно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима в 
S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад ве 
ца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости с 
ба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који п 
слу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спо 
и није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с на 
И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили свој 
риватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ств 
о тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо  
гло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек  
наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима 
у ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и нем 
иљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе  
и-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда н 
чела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се ж 
унце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, сам 
ан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вар 
ом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту  
На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани,  
нос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, ист 
а двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију п 
извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворит 
једничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог насл 
е залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне 
 браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама 
поменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни  
 мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним ледениц 
а се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S}  
лађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја 
>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња оз 
састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дуга 
иди и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања  
 три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Ње 
неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаш 
грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се  
е овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има та 
 прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се  
ије, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен  
ва паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из кој 
 да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиц 
а паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим  
ије могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту 
 плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а д 
ом створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто те 
ојаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевал 
ени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су п 
 занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечу 
еч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разго 
кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој н 
/p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно 
зак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши 
емирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се ма 
ом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу,  
ове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромито 
S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати 
ог већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве н 
мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедник 
нима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га и 
к воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав  
 капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћ 
о да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пр 
очијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који с 
а је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, 
смислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио  
 <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страд 
је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратн 
 или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, 
у се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под њ 
к услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па к 
 му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад н 
анде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница 
 мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде 
и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром. 
анове, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар  
маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А  
ог света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово 
 unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дрин 
рага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванск 
ања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог 
убав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао 
 су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под 
их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душ 
писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах след 
неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.< 
мрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећ 
<p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тра 
> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женам 
чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, он 
строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људств 
овом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, порек 
 долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић с 
том значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и так 
се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учи 
ећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, ш 
S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само 
е две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад  
 кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је ла 
 не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би к 
га ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је 
ична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла с 
м, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То  
њу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те  
но, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијаш 
старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна з 
билазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени с 
нанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мраз 
главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не и 
 земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју б 
} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, кој 
се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у ча 
д се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за 
најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота,  
ани, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у то 
оном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
није глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p> 
о разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада  
ције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле дан 
јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад с 
ом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која жив 
ања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— « 
кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај 
 Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али 
кну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се 
 извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да б 
а тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко 
род и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објек 
ао олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Мла 
х степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — с 
 зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуств 
г допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и с 
уше празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гос 
ођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пр 
гова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити ж 
аскавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још им 
последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног чов 
олазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <mileston 
Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ва 
и кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{ 
лоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђ 
чићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ бил 
у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаук 
етана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенс 
 и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се о 
а кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио д 
угом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном го 
дени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспав 
тио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је ч 
а.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На 
 јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре град 
слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња  
овим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађа 
још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се 
упљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у  
ледњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који  
шки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише п 
 столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке р 
/p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са сви 
итрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајућ 
дбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p> 
ног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању ши 
а се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излаз 
нуарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуш 
 /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су 
 шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући?  
положења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, 
 салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте  
 засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе  
н једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, 
се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасј 
е зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни прив 
обре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући 
пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу 
 им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у р 
е ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и поно 
 Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише пр 
ла, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он  
 само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта с 
лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све  
о је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на п 
ра од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотл 
а, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и чита 
окривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи 
аписа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећ 
 дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунск 
 пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се сма 
ија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске р 
ављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
а и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и  
радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по це 
у варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S 
чићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала с 
 питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да  
е остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11"  
ом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. < 
воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који  
 чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби мога 
х речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио  
 Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију 
укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и а 
 је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ брод 
јевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мал 
свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног 
з питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с 
Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога 
у, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења 
расна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво с 
 чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} 
средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Команд 
е вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш во 
 стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, 
. али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за це 
тола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више са 
о звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање,  
дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из 
ране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа 
 дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле 
 лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринч 
појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве 
упља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви  
заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, шт 
уци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезањ 
ишта учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претова 
авала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="c 
ше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак д 
раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S}  
истаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задр 
 У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је  
дари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лиц 
леда у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, 
S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е в 
оста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он ми 
ин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолу 
 шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и д 
 којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских  
, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне ст 
и да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он по 
 урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — ка 
оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани неверов 
, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну 
што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путн 
ад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <mi 
е ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији  
p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуња 
ност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи 
 самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић прв 
 у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и с 
атрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Ма 
протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скр 
је с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо с 
еља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем  
ом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> 
њој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S}  
 дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мос 
о пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљ 
тајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је и 
ићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се м 
а, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је т 
о, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина,  
је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћут 
on" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу,  
 <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, г 
н прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз 
 бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве 
е дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јав 
алити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који про 
 службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштв 
рада, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто вез 
дима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{ 
радио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у  
у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друш 
екте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S}  
сак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим  
 а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима 
Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње 
тије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, н 
згланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који т 
ос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, н 
p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипа 
њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Зн 
не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морав 
а она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" 
поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му с 
ли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише брод 
ој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити  
 десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених р 
дног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво н 
.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S}  
анас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости ок 
стојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фа 
е сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А бил 
 промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, 
це, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи. 
раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је бл 
и «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удар 
живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, к 
са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у  
 задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, 
 грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније 
.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да 
изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке 
о зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први ред 
најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њ 
> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док ј 
 сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора 
отов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не ист 
ежавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос 
не, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта 
ваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S 
х пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и шир 
емунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у д 
ена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Там 
 првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опрошт 
м ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</ 
е струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и дру 
ског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на 
 за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравни 
оз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаш 
жних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар 
ичасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић,  
, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као оло 
духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</ 
и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скрив 
кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му  
 Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под  
ед кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од он 
 изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S 
p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, к 
них побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају  
ске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном при 
од је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њ 
енама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се на 
не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после  
души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад поз 
никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно  
ли пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од 
н трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се  
м руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута 
дном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте 
 писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> 
 кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог распо 
е тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је  
егиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже ви 
</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима. 
е узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља,  
ићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он  
ола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још  
бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, 
а командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог  
оји животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S}  
тај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у к 
умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном прос 
дом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће 
зо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он уп 
оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог 
ад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да 
 тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p>  
, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ру 
шава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи  
оја се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде је 
добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{ 
, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, к 
кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ де 
</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се ч 
рева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити» 
скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљиво 
добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најген 
бе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који 
д на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, 
ог кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој кома 
њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље,  
ог дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана,  
 још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово са 
 разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бит 
ао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби мо 
 <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један к 
е то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n= 
 других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није  
то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом. 
 катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и  
ћање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта прин 
е очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у  
 и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живо 
n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром. 
а за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни  
еса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добр 
роћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лу 
а га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, —  
ор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљи 
их страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се 
ико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пођ 
ан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дв 
значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних 
сти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је 
уком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији  
S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан проз 
рад је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пуч 
палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатко 
бијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележников 
та више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Сп 
врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, 
су собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице  
 n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> 
о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин 
рани и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пр 
е само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или  
вих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржи 
 наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао  
{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно  
 га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну 
н је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно ј 
Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити  
S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одј 
да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљив 
} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених та 
ји му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко З 
...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Др 
ољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари к 
де девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од  
ти пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савла 
ра?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто на 
од нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети 
>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пр 
 из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловач 
ечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске 
ова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у  
им изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора 
агубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих 
 о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих друг 
ном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и  
нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена пр 
е није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, 
 начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, ко 
н нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оруж 
, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да ни 
цем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Ку 
од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој и 
капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при 
су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - 
ио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и дост 
зне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни пр 
легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још  
друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и стари 
{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, ко 
иликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и 
рча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за од 
а смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> 
ћи свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су  
 Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добр 
 голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и б 
 се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала март 
 света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем,  
до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада  
, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у с 
Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрља 
 још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оста 
леса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе гра 
 то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејт 
 и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и  
век, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништ 
; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под  
не, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта с 
станишта. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно 
ав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „ 
веде кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукари 
гових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се  
ава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећ 
 <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже боко 
јаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{ 
, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и г 
о.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако ј 
коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш бри 
за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, 
ам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S 
ним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени погле 
ше страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају п 
 сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова вра 
— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре ка 
адом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу 
свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што нос 
> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам се 
аље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и 
ошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је т 
необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих  
в човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" />  
ом, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapte 
тимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног 
екрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво 
жаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегда 
јстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја 
љно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и њ 
мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљин 
а није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосред 
ко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре гр 
ић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спарен 
м одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и 
 сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Њего 
ај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокре 
х народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство 
днијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета,  
 већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена раси 
<pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем беогр 
овац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна сли 
ријама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или к 
ано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на кр 
едан љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дри 
, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} 
на дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана испол 
а сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора 
нчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону 
ма, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели  
или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, кој 
дно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар  
о свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једн 
ицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пут 
покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после  
е једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара 
 пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од ку 
Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћо 
овека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се ра 
се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и  
а и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у 
о бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> чо 
у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p>  
!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће. 
путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро  
кте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, а 
 дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике 
вцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} 
други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна м 
 пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{ 
7" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумња 
прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам би 
дини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности јед 
ишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се  
одне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на 
S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, к 
 и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" />  
арицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се до 
ан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добр 
д службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице 
ке дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним прил 
ори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, сино 
 облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном б 
} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједн 
Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Јед 
ар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против њего 
асима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само 
е ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тр 
 <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде  
о..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из за 
едочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појач 
S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, к 
, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском рук 
ској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је сл 
јући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од о 
се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неко 
{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио вел 
је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим 
светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапи 
и се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> < 
нораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, заврш 
за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске об 
чи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, у 
д крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовск 
сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужн 
сполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристо 
 наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које 
ређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила сво 
после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И 
ега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане в 
ду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршет 
и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и 
> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правил 
о брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изглади 
ањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p 
ју никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се  
убави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно са 
се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби б 
аме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све д 
возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси  
ма и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутил 
мо промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицал 
е ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, 
ко је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробиј 
одник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то сл 
њавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улиц 
p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у пр 
ада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне 
 димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и бе 
ом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста цел 
раном долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа,  
е онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три  
притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекај 
раћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није 
ва—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радн 
епрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> < 
 гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да ј 
удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као н 
зле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом послед 
ег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређуј 
биције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле д 
илно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочиј 
 Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се о 
се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На 
ли и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наст 
д видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није би 
ислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, прину 
ка.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са 
под ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика 
о сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спа 
ких дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у  
акови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена  
раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати њего 
дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!. 
а нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што  
ати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући 
..</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, как 
ели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других  
ругом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмисле 
иже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чуд 
се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло 
} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није мо 
асење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер  
<p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друшт 
p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу п 
и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гаран 
ј се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за соб 
рчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате  
к крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздух 
и се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах у 
ких планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће. 
има...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усн 
тематичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, ос 
вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вра 
ан свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} 
Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу 
ачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n= 
дар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни 
 вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, 
 <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико дес 
пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У  
ђаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Ар 
уши нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко. 
.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} 
и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе 
от.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској фор 
 дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у  
се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат гл 
ичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине  
 олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, д 
ажи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одје 
о после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном г 
у дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту.... 
ј простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви! 
ег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да ве 
целарије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједн 
 са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак св 
их — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} П 
е подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за со 
у ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господи 
!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о див 
утника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи с 
ди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршит 
обу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готов 
ли за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свак 
га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на ст 
/p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у  
и кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несве 
највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршав 
м он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{ 
 и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсно 
p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је би 
о своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хте 
 <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучил 
ни позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежур 
неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је л 
ана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са со 
 би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни 
ловима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је гово 
рзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео с 
 је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свир 
ирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље пад 
чи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци јед 
д се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у 
сли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан вел 
ру и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико ни 
ужа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуч 
 се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути леп 
 капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренут 
држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>. 
, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у ст 
оји су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, 
кад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом,  
се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дре 
ји не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и пр 
с ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова  
 жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и се 
 месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад 
гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, 
е кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежава 
S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу м 
но отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче 
ера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Т 
т увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{ 
ју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватре 
очијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна с 
је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једн 
ди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> < 
лике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем сми 
едње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћута 
и, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{ 
овника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад 
сновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, посл 
 „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше с 
могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли 
вети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издв 
и.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбр 
на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..< 
hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, 
спођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и усл 
рема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два  
ад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје с 
ешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде  
а...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види ч 
јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S}  
и.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи н 
Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огле 
жног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете кућ 
е, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је  
 је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «зб 
гнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p 
абије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељ 
ко подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи 
ић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у ду 
линдера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављај 
акле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па н 
к чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређ 
 сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — 
on" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те 
висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих до 
ије под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнок 
н.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их  
о раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газд 
огаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса отк 
 била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му неп 
 ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Др 
 свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ип 
он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни ум 
 лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још н 
ио ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече м 
} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток кр 
>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе,  
дном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том 
д оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с п 
"41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У  
а или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и груд 
о онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с н 
{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају 
свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, 
ивала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37"  
а и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одуз 
 и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на о 
ак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, 
ео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душо 
ку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, нас 
оћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ  
 остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, ко 
>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане  
а бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје с 
 љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену  
није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке 
 једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Бил 
ко му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, 
удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и сам 
з свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мир 
у.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски би 
о је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треб 
о вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и н 
олике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере 
 Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које и 
ло ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година изб 
ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком пр 
t="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на сит 
вља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на децени 
 разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам ч 
о исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре с 
т месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је  
њавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха  
ао најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико год 
 команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, г 
тури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за уз 
у, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се 
о весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранк 
инчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао ј 
 преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на маје 
ном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>Т 
е, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим 
ло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на гл 
ји.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може до 
н то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, как 
им зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечи 
ту, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га  
сним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Ње 
ци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на ко 
има, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало би 
пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописн 
и ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од с 
ви се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те 
ме вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненад 
ске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло  
лаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксав 
ма, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радно 
ју само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а 
ву тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту у 
дједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима зви 
послетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што 
лазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подв 
ије одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави 
 другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пр 
} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излеч 
 и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учеста 
 смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати 
 тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у  
ољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело  
илазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим другови 
 среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није 
тати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али с 
но морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који живота 
ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше леп 
као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути 
анизма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S 
едија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућс 
ег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љ 
ве, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о н 
уца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини 
еме одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша во 
<p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа 
инчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом бо 
х способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из теме 
арског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се 
уктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако 
 видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже 
 истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од  
 брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепо 
ј мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела  
гу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и же 
p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног  
ма.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те  
 Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и прету 
l:id="SRP19141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видни 
кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> < 
овек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љуб 
 <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године 
чање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Веж 
а, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натра 
реме је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицим 
у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облак 
нило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити 
вљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најсл 
> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовник 
лаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се ога 
чима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p 
ње, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" / 
о наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канце 
..{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године 
ала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борб 
герова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{ 
p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се  
6" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под 
бирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на  
г госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи 
рају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом м 
час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Н 
 напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу,  
 њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим поглед 
ти небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу при 
лико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с 
ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самооб 
и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није има 
ндног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај  
 остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства 
це у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да о 
је.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш 
S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} С 
ега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи 
дала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огла 
 волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дуги 
ачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А са 
 Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухра 
 судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило бес 
 се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се 
41_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се  
а Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се ук 
је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад о 
рила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или  
 им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква 
 ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју ис 
ло завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb 
чића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} А 
аве, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати 
а мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли  
и, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и по 
м господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасв 
ла на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе 
тановима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, оби 
е.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један трену 
 Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те 
подин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је  
 подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног до 
, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућен 
абаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледа 
где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрна 
ремена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Б 
 уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате 
ма.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, саби 
става, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе има 
жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарил 
ође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „ла 
ти кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде 
нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бит 
{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — 
је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећ 
.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са со 
шом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко  
 новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ,  
у, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шл 
, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано 
ним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази. 
олинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристова 
 после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њ 
кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p>  
аду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока  
 <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо  
и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S 
х планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S 
трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у  
 редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачају 
о, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, 
а могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча  
овање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, 
 Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом у 
ити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за  
.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се мога 
 ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> < 
ајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, 
се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енерги 
 се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња х 
мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се л 
а петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла п 
етом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и з 
е градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p> 
 одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу,  
у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време сти 
ак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} О 
 и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у  
ринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га зб 
им возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне пут 
поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта  
бе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико го 
ат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је с 
енцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — 
беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бр 
и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисур 
овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али 
ајкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на то 
а и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} С 
весно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов  
то ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рад 
 тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога 
уби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопств 
ребала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отвор 
у устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио 
чених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те топ 
 није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није м 
ашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао  
изи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, ст 
ај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад д 
е драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксио 
ему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потреб 
 је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} 
Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вр 
 лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и 
а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном 
љавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p 
осленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби  
ра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали мук 
ћ морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која 
бјеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног ју 
е или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумра 
е услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан,  
је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере о 
рамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би вер 
о пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пу 
о праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</ 
 n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао он 
г обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S}  
требан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је приро 
мислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисци 
компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт с 
кудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi> 
есмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје 
ић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> 
а као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни 
S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Т 
е, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим п 
ан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока 
tone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, 
бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је 
огло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију» 
лечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређео 
 да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен. 
запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у ос 
а, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То 
е на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се 
ади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђа 
ати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други г 
Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су се 
 човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријентал 
њеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — « 
ној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан  
 групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је а 
пасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њ 
им луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у то 
 секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне ж 
а, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Во 
их девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је  
ако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршит 
о је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарск 
мате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и 
ек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, 
д буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осет 
латарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказива 
тазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвор 
алој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саст 
 се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљ 
умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међ 
: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало с 
не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једно 
 трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раниј 
ака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак н 
 пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не 
му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне  
ки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исч 
се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га с 
бав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стрес 
, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прили 
неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан н 
ад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Буни 
 — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд  
ладиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклонос 
, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан прем 
 целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком н 
 џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинск 
, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред стани 
ега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Запо 
Section" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру мес 
.</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месе 
тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне р 
S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чу 
ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуш 
о!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S}  
аштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> < 
лином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брз 
ика, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни,  
леђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S}  
.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није с 
да скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и 
 у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост је 
дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којо 
ет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је б 
 треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад не 
 некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда н 
а и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом б 
 осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у  
д први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко 
даоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са свој 
!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, о 
помени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре 
ега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone  
ти, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су и 
тих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div  
 с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </ 
жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није  
 мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра  
ке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим ак 
 срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијални 
изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натера 
ог брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона  
имовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовник 
бира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њи 
дан другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, 
тку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихо 
те за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, 
ла на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана  
о под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играч 
њевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предоч 
ементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не ост 
о с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зград 
pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, 
аст тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам 
му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је ост 
 су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран 
<p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре 
.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету 
дним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче послед 
је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно јед 
у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да  
</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске 
.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловал 
p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови 
 Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболе 
међу уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом поч 
 имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-д 
 израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим са 
ли није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да б 
ачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном сна 
</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у в 
 једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам би 
тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S}  
ваним за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко 
му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима,  
пусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вече 
урни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да 
су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било 
су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте с 
атим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади приј 
ити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време 
м, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се т 
{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео 
снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му  
ма паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да  
 на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љуб 
ти, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене про 
ubSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му с 
p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логи 
ца било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држањ 
изији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица по 
све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чи 
азаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па 
ежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао 
следњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, 
 кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напре 
едни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим  
згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службе 
енијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</ 
о.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се  
ивен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тр 
 жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четврт 
тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породн 
н није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цили 
овољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и про 
би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за с 
 сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи  
упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила  
његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, по 
чић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n=" 
пијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега  
 зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и 
 сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једнолик 
а је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најза 
опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, к 
видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до  
и се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим б 
гу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало  
ве одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре нек 
 сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук о 
деов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко 
ах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S 
 све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{ 
било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни 
ним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и  
а њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-морган 
уше, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном сал 
ости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone u 
езнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само ње 
односио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Д 
амачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови на 
ачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашња 
<head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је 
а предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, ко 
манду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свр 
{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помр 
губио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће 
ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако н 
на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовим 
а правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне 
ушу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{ 
и левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчић 
} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и  
b n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, 
 веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{ 
 се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца. 
рока, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и к 
акованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча пр 
} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрна 
чију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној ру 
ло тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p 
е последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S}  
о одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p 
гова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још  
својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на два 
ених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затв 
о блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{ 
 је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирањ 
 бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично 
 већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се ко 
разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар  
о.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубит 
ла главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак н 
састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гво 
" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ тре 
знао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и 
, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Траж 
</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи пра 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо 
асте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених 
о види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећа 
апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраће 
хранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком  
} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџб 
p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, 
ају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед 
он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4 
 unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Ч 
бар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и ура 
и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да п 
ра, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о то 
} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави прво 
би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (је 
оја је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улиц 
до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав п 
нако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгл 
, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћу 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није  
нава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притис 
вало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић  
из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког  
твено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право г 
 зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни н 
а, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се буд 
зили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто брж 
е возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и 
њичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места 
 породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као  
»Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, 
еже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном  
цу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су 
 правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју р 
аде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје чел 
у адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дри 
, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима.... 
емају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено  
тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околи 
орао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина 
а се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих  
ветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао с 
мичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све  
ад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брз 
 тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конст 
о за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градс 
леже време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали к 
</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у су 
м Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно 
е ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну ре 
зо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, пр 
објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им нар 
ног састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије ду 
</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задо 
она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љу 
му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неб 
петан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са ут 
анизам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свес 
ног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну  
уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану,  
и брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, 
кључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим до 
адмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је 
 упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господи 
ад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очим 
ешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старије 
ио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента,  
а раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам св 
ј грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клеца 
осећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечер 
ке лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном  
 му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p 
чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, пр 
цепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих вре 
ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега 
т с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он са 
мрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи ко 
"SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је д 
м тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chap 
пала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај  
био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју  
ова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде врати 
p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову 
{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место  
ута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мал 
јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу с 
е избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, и 
о идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љуб 
 брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисци 
ц, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак 
 мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље ч 
у» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у  
ди чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смуш 
 је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јур 
 застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, мест 
нчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уно 
м броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натовар 
 дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и 
 умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао л 
је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица 
асветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено с 
и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Др 
јним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве  
ни још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче 
бу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са см 
адањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева к 
 крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Руч 
ш маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на суср 
one unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Д 
 брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то н 
 споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код мла 
тај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад  
дједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој 
 коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није 
љао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану 
ани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div 
азио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала во 
, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости 
 клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, сви 
ао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ, 
дарају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у 
 се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме из 
ио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио свој 
само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и 
 село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} С 
ла с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обој 
ну, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} 
пио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би с 
p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кр 
њаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни тер 
шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната 
 душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име изви 
в тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није 
 је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатк 
 спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао с 
тина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку д 
одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није н 
с, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</ 
ише мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео к 
ут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у ма 
мереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у с 
а неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали но 
ечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, ко 
д није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Жив 
зио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опи 
ко му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора,  
пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултат 
ставити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су  
ј је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и п 
Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} К 
уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и с 
.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар,  
анили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног ју 
 крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изну 
 саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с 
ици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели кап 
е свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S}  
ошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе  
оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачн 
 посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, ст 
а“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу  
но учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — 
 а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Ил 
мо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S}  
 постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут 
 се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановс 
, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које н 
 радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала  
ромена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покрета 
} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је за 
 он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици јед 
стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, ка 
не дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, ка 
{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опш 
 господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвова 
готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набије 
е осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти  
ћи се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув с 
.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали  
ући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте сне 
укама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љу 
ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку о 
мена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или 
рзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са д 
дневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервоз 
 <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које  
д острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име 
ледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки ш 
SRP19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је 
тао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су 
p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини ув 
да на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао 
после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност 
ћени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на култ 
, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао  
 исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био  
те, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сл 
ку Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} 
 само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни ти 
авце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жал 
> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног 
загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке мла 
бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одм 
рак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног  
есно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први  
ажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напре 
Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У 
тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, д 
, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, 
ји су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је 
 да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај 
!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој 
 како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се про 
ви безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p> 
м капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има та 
 у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је усл 
оја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано 
едходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то 
имали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопств 
milestone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа н 
 точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвече 
 крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица кува 
 довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме раз 
више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера те 
оравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде д 
и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спо 
ло, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрш 
ста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога 
новништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен з 
. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно ра 
{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање т 
ало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се  
ој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог 
д и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један ве 
/p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n= 
опала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за ле 
у слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чароб 
lestone unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учите 
г постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад  
рови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастро 
лих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је  
 а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још  
е очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> 
19141_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му  
чи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутр 
лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове,  
та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечак 
у!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би с 
Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у ду 
} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је ст 
а карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Н 
собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњ 
свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу 
беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу сн 
свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим  
питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јест 
 све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор  
огло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасн 
је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице п 
одније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај. 
им причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу,  
<p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се за 
јјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гад 
цање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презира 
чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p 
у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још је 
 велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гу 
 <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и њег 
 маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмањ 
на, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Импера 
и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није би 
осте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога иск 
 и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања 
кашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске у 
енади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала. 
на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се  
од тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, 
а претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изаша 
 испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зара 
и могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем 
ледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први к 
је журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} 
них објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остат 
о те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим в 
Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе 
ај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му 
им, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најста 
Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S 
нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га 
танског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао прип 
 кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притиса 
руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, 
е за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали 
 а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спок 
л’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на ши 
е неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много  
кла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежн 
било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но 
Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{ 
} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Д 
редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у  
им својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Ал 
 овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен с 
уке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.< 
е у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок 
ридржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа п 
 је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и купова 
.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена к 
 једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе та 
ашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је со 
 морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладо 
тарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја,  
таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и 
змишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и 
веном себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> < 
ељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи 
њу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив но 
оти без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после че 
та до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била 
иморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем  
отле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брз 
м коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, в 
аде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже ко 
апетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S}  
ки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала 
 са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је  
злазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пе 
жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштве 
"48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, 
чијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске р 
ићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, 
p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пуч 
 срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене 
тковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом р 
 нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и 
ца сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Кр 
уштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије 
ош брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе 
ележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене  
{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледо 
жом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори  
тио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен  
и сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам са 
ица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изне 
и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бе 
 гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више  
н и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром г 
е Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављат 
ма могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту мас 
 родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни само 
</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре д 
е поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чам 
осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између 
е пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речим 
ан младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су 
уче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек с 
јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек с 
ала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" xml:id= 
осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио н 
СИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да  
 снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!. 
 је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић по 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на  
дној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога 
це и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у ко 
о, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно  
ај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, 
ом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици,  
оново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој  
ко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забел 
слетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што с 
на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац,  
, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад ч 
вних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској 
а крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поч 
у.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, 
 савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p>  
не његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна  
од сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало заго 
ина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушава 
влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином,  
 није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом  
њен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једн 
о свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што т 
ај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песниц 
Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> 
а за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком  
ближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постој 
да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} О 
етана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?.. 
 собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном 
 тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек ста 
оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, 
 и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сет 
 недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи 
инио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена но 
Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крво 
S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак,  
рироди су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до но 
тити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="su 
која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја 
 ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и 
{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те 
тари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица  
рду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се во 
енту.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег ве 
им ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати пол 
ије се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био же 
 баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме 
х лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравск 
плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је с 
нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p 
ње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бро 
ије више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфер 
е и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и послед 
} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осе 
водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова пој 
роким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко гото 
ји се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Д 
ти моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не и 
ично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с г 
д не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што 
адају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на 
 сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о 
е учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког за 
 то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с д 
ају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца об 
лења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и ч 
 је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазн 
 а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај  
у механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} 
 целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа 
 дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку 
Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је 
ила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина см 
оче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И 
р ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и п 
nit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у нове 
ен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новем 
 нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капиј 
излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам з 
 на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у к 
у ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља  
на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савс 
аслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану  
пунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, ш 
ђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској ни 
ако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову и 
о крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже пе 
 <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48 
изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>А 
се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту в 
угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким наглас 
лаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и н 
 приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и по 
 је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао 
 више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све,  
аш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна све 
ултивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други  
без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p>  
 преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сум 
, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, ка 
прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о је 
ила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана м 
ачи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају см 
а те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само прома 
топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике л 
е спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се 
мех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, ј 
и својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака вол 
ана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више ни 
авцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S}  
тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите х 
дног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод о 
м објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У 
а команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Зем 
а, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине  
 му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, п 
аље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста ко 
исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре сви 
tone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера  
еодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у 
аде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и прит 
ио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команд 
ога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње исп 
к сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с чове 
а.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена О 
ричу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорни 
ијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наре 
 на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он о 
к, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада  
 редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично ник 
ветковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасно 
 слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не 
тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су 
p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног бр 
еном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју стр 
{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао 
ежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака,  
животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и 
сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Л 
 био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врат 
е мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?< 
би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним п 
pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извин 
Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застад 
 тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег р 
дах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било 
у одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, у 
 је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb  
тављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и па 
<p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак.  
..</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећ 
tone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника  
е добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и 
ст; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, 
и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се ја 
већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз  
ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи! 
чео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем,  
си чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p 
 што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су уве 
и никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јаче 
ећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да б 
е лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у обли 
 оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у с 
е тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом  
же уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу 
да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколи 
елнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу  
у.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави  
ило би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, 
али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, 
 не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи жи 
и, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и 
орао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све м 
аргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лу 
», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом  
ена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни саст 
бију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгениј 
?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто нали 
 том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пун 
сна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, о 
егов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини. 
љно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у  
ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} А 
 таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек  
ј, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња 
="sr"> <text> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан је 
т-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимег 
са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се 
l:id="SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак 
 се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринч 
реће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен  
труисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура  
рашна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо,  
 подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>У 
.</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и мо 
е учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом круг 
на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у 
исли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у им 
...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, 
негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неоче 
 мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио ком 
е премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с ис 
 стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Госп 
у тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на  
 је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и  
 му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се  
ом, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад  
о с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} У 
ати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусни 
тког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала 
ија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало по 
ља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим  
кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на 
ли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола 
а бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ра 
лиже, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамиц 
, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени 
оке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се 
 у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница 
итисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу с 
ољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту доша 
 најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу 
чињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечи 
злети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, ј 
head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле  
кренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње 
јим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се м 
не ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета  
ма стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n=" 
 с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом  
асност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све устано 
у је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда 
ли и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онд 
ио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно  
ући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства исп 
и сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p 
азбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала мла 
стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} 
 стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје во 
х.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и  
ше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужн 
 имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, 
 «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се 
е долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, 
ој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то н 
 и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двест 
чи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је  
чког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео 
1_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, 
 положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је 
ред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела св 
агали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог брод 
неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину 
е на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом п 
ед њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштам 
ха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагл 
 га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... з 
— као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино 
 умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачн 
ога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране р 
</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди с 
 још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>На 
 крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од сту 
и пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота,  
розници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајућ 
 било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирам 
 опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак м 
за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни кр 
брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака 
х је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учин 
ски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и 
о, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</ 
9141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то 
 а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Је 
м је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников г 
свануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није ви 
и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим 
о нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак пов 
} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу,  
е, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио  
а стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије до 
е долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му 
кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трча 
гађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се до 
крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске  
е, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, 
УМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у зад 
но.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник  
ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лека 
 још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста уд 
="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те 
ору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дан 
ко лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p> 
широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSe 
 није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као н 
морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрен 
реко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> 
ти одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало пос 
стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно  
нчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далек 
похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, о 
етом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у ди 
циплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом 
оста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па 
е и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну  
н истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{ 
 А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан 
воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок 
довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођиц 
капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачк 
у.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвор 
чаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му  
 морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом 
природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан т 
 брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помис 
ћа тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p> 
неки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и пон 
/p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама 
чић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клуп 
тајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба 
њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на уши 
а наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне ј 
„Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постан 
ђењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко с 
ав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то  
сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасе 
моришта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошниц 
отинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог ду 
ала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једног в 
мо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дрин 
нског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су 
ру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим 
 на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с 
на.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су 
адског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа на 
 догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, је 
шу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан 
 о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S 
ан мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намер 
S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду кома 
исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1914 
ни и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасно 
ло <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а најви 
ебо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић 
ни намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један 
се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на те 
 није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате ре 
лута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач,  
лог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времен 
 по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само 
дина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би би 
ела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима об 
 периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шан 
д Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад  
 мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ван 
ао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и в 
ане!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Врати 
инчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одгово 
ње требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи 
 у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престравље 
на, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и нар 
а светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине по 
т неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С 
ма биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском в 
епобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина груну 
а принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се оп 
тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је о 
 предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које  
 полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} 
орелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из гр 
а их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих н 
ривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се сл 
оснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше 
ма без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он  
 пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво 
д куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и рас 
била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapt 
а расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли с 
ни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} 
а два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml 
 не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи коман 
P19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досу 
 и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да м 
 тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{ 
 каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отм 
м држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио  
зуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} 
ринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико 
иво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пр 
 њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сан 
ид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе,  
, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то мес 
ина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после ц 
о кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испи 
оворило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови,  
 тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници 
е и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="sub 
га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да  
а Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом 
тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је та 
ко дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим позн 
време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом  
ена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p> 
 идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Ј 
ан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој 
 г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу,  
отући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загле 
нодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог ка 
жи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «меб 
ој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не б 
нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање сто 
аробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му ј 
е је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с 
ајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или до 
сли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дуб 
мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да пе 
на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се о 
ем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала пут 
могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укочен 
говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мреж 
Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по 
павало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене  
 хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на во 
, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и сам 
ва око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај бр 
на широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столиц 
 за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом в 
дом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претр 
с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу 
ну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, 
ћих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десн 
спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али  
ди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих дв 
ао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најј 
а оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их ви 
знате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне 
 људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, 
д ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под свој 
чићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога с 
 с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху заг 
тав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и 
угачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Ду 
по поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чи 
ђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</ 
аласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очим 
оје немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друшт 
кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и 
а смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </di 
>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, к 
S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, к 
ачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пе 
ни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по ча 
ђи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте  
ј организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је 
био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаниш 
усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио ј 
гледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S}  
> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div 
к једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «зас 
езно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на каз 
ка пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречил 
чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао б 
га закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њ 
дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште  
!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћ 
 леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један 
а ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S}  
али!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим талас 
 капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му 
дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под ут 
а пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи п 
не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може  
S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих  
век само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и 
вати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} 
 бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један  
ље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим о 
тнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе з 
и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад 
х пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присе 
 и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе суз 
могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</ 
анка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар го 
дражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> < 
ом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с 
 јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије 
подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити ст 
ше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструме 
е хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад бу 
 га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S}  
елећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхо 
ићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су В 
јљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p> 
опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светко 
ио потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је  
е поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је  
ала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време  
 велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још је 
 Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</ 
ованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским 
творена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем 
утао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> талас 
апослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на је 
 се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђави 
само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су 
аиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Др 
но једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људи 
ом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиш 
безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С 
сматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и 
ој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, 
лучај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним кора 
азе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано с 
притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску 
се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је  
на карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица са 
ила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач 
законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p> 
оче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војни 
 крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљив 
 свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S 
ом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки т 
осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народност 
друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је на 
е врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешт 
ринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би 
слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се  
о њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је 
 валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем по 
ћ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Зап 
луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!.. 
едног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић би 
едног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад  
 да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је би 
а инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слич 
ш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хт 
отивној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и  
Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажен 
осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на  
 прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свес 
мо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су  
и на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њ 
е.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на  
жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша,  
ледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p>  
преже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, кој 
срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће 
на прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се момента 
pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исце 
рлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да  
арађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу до 
 који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p> 
станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих  
 се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те м 
 су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се  
е чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави 
мрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> 
есно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје 
ко звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструи 
 крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је зна 
се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај  
орњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на је 
е он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава 
ији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се  
лади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с  
раћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је би 
 да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оже 
а капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је 
ка грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетан 
<p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапо 
спекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редо 
 је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине  
 ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то ис 
рица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone 
 избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> 
да, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где  
скање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био  
и, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неко 
/p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Оби 
зи, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима  
зи се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро  
, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на  
ања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата 
њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p 
ве смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивн 
 забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продир 
ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазива 
часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио 
еље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинско 
ј „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут ме 
гањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима ј 
рилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак закон 
простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!.. 
о и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Изв 
ава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се  
ком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који  
>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лиц 
онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с наб 
Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type 
.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро 
које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, с 
ејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бе 
такластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужин 
 <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и уми 
жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се др 
зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су т 
 мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предос 
 устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеј 
разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух 
адржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима 
доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас 
пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући бро 
очи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садрж 
 и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, п 
> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускоч 
биљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и по 
Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером 
и.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, 
ења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се дими 
лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.< 
к се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - пи 
на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му.. 
очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дринчић 
зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода,  
ра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} 
њишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем 
една одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{ 
ских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, г 
ма, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скоч 
ора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђи 
 кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крај 
д новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један  
 обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSec 
с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа з 
 се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{ 
чи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> 
а, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози зао 
им колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу 
 истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше не 
се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господи 
 помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где ј 
тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим 
, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто вр 
наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице,  
ог и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а 
ду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му  
ти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и по 
.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави  
ростору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Ни 
они да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и с 
 Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је  
, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
вљати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за не 
ом два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало н 
е на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се 
ару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један 
е, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу је 
е.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно за 
и заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде с 
 од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом  
ао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешир 
</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од  
е, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкави 
иљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у 
> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одла 
ним успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је не 
} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате,  
жели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се уга 
p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло дове 
ао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог се 
{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било 
вост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха,  
 своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Спомени 
 Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики  
шетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гоми 
омна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом  
ољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрн 
и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спру 
 само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак о 
в и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан по 
>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога ка 
зи да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења,  
се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је  
б, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо н 
 је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако  
висти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновено 
раде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који з 
ац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко  
трчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи 
шен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степ 
Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког 
, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивили 
нду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију,  
апред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за 
о Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теж 
ог јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одј 
ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављу 
уло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра 
 стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један 
, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава 
У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S}  
...</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помис 
апетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет 
 и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи 
путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истр 
т удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи,  
најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и  
д му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужас 
уштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег  
а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и прест 
а своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у  
рвозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду,  
д њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p 
ојави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари кап 
нца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и  
ма се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве  
а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Д 
 носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" 
свим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као пл 
с само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио  
ан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј 
их гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна ст 
 се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толи 
 праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена ж 
ешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону ус 
ишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадање 
 изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора,  
да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ов 
робље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкам 
ењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом преч 
ке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да пом 
, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова и 
ко се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подив 
су угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обича 
ом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи  
 крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, ма 
мановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу в 
ја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арна 
азио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран  
</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и На 
ој улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случ 
месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то 
не начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за м 
ишта, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изг 
малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже о 
нежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазн 
а крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уста 
ин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без 
вог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп  
ираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отреса 
еприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање 
ршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало к 
и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора,  
иле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и ум 
 <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p 
рзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да 
излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир  
е Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комп 
нагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савско 
 и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичн 
, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не 
измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев  
 одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види 
о је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у 
реже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу  
ируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном просто 
ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан с 
ко погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац  
 на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о све 
с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази 
свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Зла 
 „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком с 
то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њихови 
 противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И јед 
системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим 
 док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили з 
ри Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на 
уди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из  
а и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек  
ка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S 
тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити 
лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали  
} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две рук 
>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из п 
 брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на огр 
 за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебел 
тле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се з 
 и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи к 
лама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Др 
бри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац! 
давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљк 
ао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни  
е није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у  
м се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пр 
чић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је  
ном.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је  
" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те б 
d> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скуп 
чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радов 
и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини г 
дну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид  
као аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је цели 
27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S 
е и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрч 
т километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <p 
ти <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве  
ину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља 
лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутов 
е мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p 
рудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, д 
 јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, 
сао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није жур 
е појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S 
мо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакласти 
ли да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред,  
торог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање б 
није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смисло 
нчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </d 
И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од  
ских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели ул 
пац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејк 
о ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет ш 
ије у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропуст 
ено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплин 
лу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце 
чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљи 
еницама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне т 
 крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар 
дна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да  
 понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{ 
 Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.< 
ечима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Госпо 
артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и 
ражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и 
онтуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p 
тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, ка 
 пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао 
се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радн 
ико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринч 
вање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче биват 
авршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно 
брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде б 
, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несиг 
на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, пли 
а то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да 
 утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у п 
ма.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њ 
>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се  
<p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог 
анице, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док 
 Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом с 
р смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи 
id="SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која ј 
утим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="c 
о сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновим 
>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, по 
е у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода  
асипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случ 
 од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обрат 
рашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу.... 
 на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покрето 
прију, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> 
 му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, гот 
} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је прол 
ој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Бро 
на.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се 
иновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{ 
>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисл 
их, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се пали 
и било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у сам 
 погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо 
о команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицал 
бро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво 
питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе ст 
ао срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило  
а уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмисле 
 подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи к 
 за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако  
мена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито  
 њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на д 
азак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндер 
свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом зна 
оду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом ре 
 и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: 
 грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грув 
о се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точк 
дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да  
уми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам  
но натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи 
 самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуд 
брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе  
ај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{ 
ча град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву  
ој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врст 
оду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, ч 
.</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из засе 
p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Л 
.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Ши 
најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукави 
ије био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилинде 
нда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење 
ој заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог се 
ва или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привремено 
р и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се  
</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре 
же добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па  
авајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С ф 
ојим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин вас 
брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо ду 
ичега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што з 
 то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његови 
другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S 
ој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је гр 
тела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запеча 
 и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет 
на?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њ 
у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе 
ромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамо 
и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања 
тов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S 
сти данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони млад 
<p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и к 
ом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру 
афаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у 
 форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић ј 
 unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на 
RP19141_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудим 
окрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао саз 
 ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ б 
је пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој го 
вотом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уто 
м болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном ро 
узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да 
повати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распу 
ућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угур 
ији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Њ 
тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му 
то брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </div> </body> </text>  
атрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаш 
офа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, с 
кад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се  
нчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, 
их речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Та 
авопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувиша 
ји толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до са 
 догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да веру 
{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговар 
 продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше о 
е бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно не 
„Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, ув 
ледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елем 
ржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Зе 
"20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</ 
нчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатл 
ог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што  
угог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборн 
 пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само јед 
петан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи 
оче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава  
а. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А 
 Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господи 
апољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз  
ије самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети 
 дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне 
ражавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена  
до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, д 
в поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучи 
близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А т 
n" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ст 
лађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степениц 
емунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као  
, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по бео 
p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два веч 
ана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских 
 души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корача 
а у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламен 
ви са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се пи 
нито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и  
а је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за 
{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега зак 
онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три пл 
етан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдс 
а влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S}  
ликој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на нек 
о се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које 
ве младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да 
аше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабије 
 ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео 
ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто 
..{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће... 
е, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им с 
S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући с 
 и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља 
њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе 
 добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се  
ше ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди  
ан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па ка 
 атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који 
ежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане з 
не су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а сам 
иће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један 
илизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домо 
м и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div 
у сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном  
р би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у  
бу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности д 
оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује  
е енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <p 
ајмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb  
е или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи те 
чно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног в 
 умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S 
ушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Сав 
довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и се 
 И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао 
о закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунс 
ко Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разл 
.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас 
 словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је би 
не му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до 
нди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли з 
оследњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дри 
же вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с ч 
а, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у веч 
младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S}  
ток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило  
била сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде  
иви у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на з 
ше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отва 
 њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неоп 
 или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потв 
човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жал 
p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и кат 
 души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њи 
и се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског 
рила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена  
Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми т 
n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и  
SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближи 
се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до  
кастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и с 
з које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади ка 
з које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било у 
н и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над кој 
 само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевт 
мах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним живо 
ићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се на 
оме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се и 
ринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара  
лу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном 
ао у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се го 
ивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p> 
 истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је 
бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод 
кад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушају 
ти на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од ж 
у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лука 
41_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима сте 
е и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као брода 
и код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, св 
с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш 
 и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <p 
 месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n=" 
а госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом 
, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест бил 
рташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{ 
 бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно! 
ој страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко 
 где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..< 
њи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавн 
укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак п 
еколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим 
љина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била он 
и ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред,  
 А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се  
е палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко ј 
Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у прир 
ог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Пр 
ака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и  
убине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у 
ајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један о 
ака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмара 
} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су в 
{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом  
p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, 
е, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњ 
ма наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни верова 
 опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} 
и, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту 
 представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси до 
 ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно  
 већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, рад 
ео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему 
 бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и  
 где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зн 
е једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће 
> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомен 
е глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се нав 
догледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени 
ности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се 
видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, посл 
им обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у кра 
То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их п 
 глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</ 
ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђ 
 године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог  
опажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног дец 
о:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ј 
алан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна 
едном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају сво 
се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још изви 
е свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној вели 
ого других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само о 
м полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар  
{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плов 
>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао 
јој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било 
> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шета 
 у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива  
оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљ 
но мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио л 
еме мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети  
овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако 
сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу о 
њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прек 
на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пош 
е тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али ни 
.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p 
иждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једно 
 себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот  
 му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, < 
предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи  
 ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао дес 
 кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен моз 
беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење 
чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те 
<p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, б 
141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудил 
у фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега 
скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и 
абављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.< 
, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би с 
p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пуст 
беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" />  
ко привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено п 
{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрн 
спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одје 
ћ није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све см 
качких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито за 
з преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну мину 
лијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно к 
ту, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница  
напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхт 
упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а др 
е имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане,  
е загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило  
штвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање 
а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција сма 
реног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за стол 
који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p>  
чим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширин 
<pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било 
ном долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а  
арати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге,  
ећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним ч 
 јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, кој 
 без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јама 
оје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управље 
нуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од  
сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро 
ек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мал 
нање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спуст 
према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана.. 
у, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би 
ији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада 
самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у уну 
ти и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, ко 
ао да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се  
ве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>К 
су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S}  
е челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих  
лене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она 
{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих  
ако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врл 
не објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вин 
ме добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га 
 почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велик 
 Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.< 
тном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи м 
бом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Р 
о потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста сна 
у.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног мал 
еној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно 
са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за 
> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у ист 
у негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p>  
аје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јак 
 се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у сам 
ом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом  
томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао вре 
мак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бо 
ао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судиј 
лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло јо 
кретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта  
е прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <h 
во море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича —  
 Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место ниј 
ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваш 
а му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смиса 
</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би м 
 дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне  
ји су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на тру 
тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му бил 
а нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима ут 
е, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S 
рио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био  
 зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Др 
ју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим ч 
 се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — ко 
ну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија 
вог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву 
и непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ог 
 увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пош 
ита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула,  
се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег 
кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n 
епити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном т 
оста у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, н 
 и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и  
оврсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу  
но под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочава 
осно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широк 
згонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале 
ерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и култу 
 обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступ 
 још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То ј 
у, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади промен 
као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај  
ешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрн 
о за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за  
ти и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седе 
 зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се 
та, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне  
у причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свр 
су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{ 
апетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода  
ја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дрем 
о зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукл 
го место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, оп 
ребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значај 
у поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек т 
 је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра  
але повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста д 
} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају у 
ест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једн 
бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави п 
а би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону по 
поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња 
ијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна сре 
је откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морск 
гласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p 
аје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p 
ти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редов 
подину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспав 
ћу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као де 
тању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да б 
 стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог 
 као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се  
ак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засвет 
и, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, 
и Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао заг 
ад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређе 
S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у 
.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је 
ужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S 
дао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и пред 
ани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{ 
је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с  
тар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлад 
ст свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у пра 
ло наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p>  
p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао н 
је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу 
је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чиј 
ад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако ј 
, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен проз 
ете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и в 
 чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара 
 повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом 
е могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа ј 
е руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе.. 
у клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежин 
ног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S 
уче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се 
глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Р 
<pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господ 
ру сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчма 
ље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као го 
ме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравиц 
иже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло 
 у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се п 
и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су  
ом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким  
лави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђе 
ву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минут 
леко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати она 
} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли 
ј вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио,  
ву: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио  
у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине,  
звукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега,  
ји просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Гос 
лом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како с 
 за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше. 
тара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност 
и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.< 
 запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами 
ави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити  
она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора 
његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш 
илних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу. 
 згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случ 
ило лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, не 
ава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Панду 
чић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и 
ао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо  
менту, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало  
еовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душ 
p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се 
јана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сети 
он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у  
ха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га  
 најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога  
песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети 
х топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових,  
Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вре 
заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег  
г сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити  
ум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчи 
 пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог  
 да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења. 
естима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сум 
стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на през 
 их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брб 
аштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ћ 
 из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје,  
а једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није би 
жња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која  
 наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му 
олико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" 
 сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубље 
не наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања 
епостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар 
кочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муње 
алази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако доб 
 јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника 
 о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније  
мтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на д 
ену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом прист 
, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуств 
ад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће би 
извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне стр 
и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у во 
 једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после т 
етко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно и 
S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва  
кочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се мога 
 на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћуд 
се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени  
<p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погаш 
зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, к 
а доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он 
 помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава  
> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан  
 који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим ск 
несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а 
} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан,  
градског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минут 
Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салон 
 а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точко 
стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским 
рата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним ви 
рзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с дв 
акала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад ста 
е.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњ 
 тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто ст 
ан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да ј 
уд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар,  
ну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>Т 
ици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код ст 
токе буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, 
обом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредно 
саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестаја 
чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да ј 
ана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан п 
здарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milest 
ли.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра о 
 и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до 
шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била 
авао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубин 
 <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе твр 
он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
черњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{ 
едбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на к 
дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на 
јутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о сво 
тње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> < 
 кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могући 
олио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђи 
асном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузим 
и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и 
ицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринч 
ни на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав лова 
ило лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> < 
анизоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један  
ед станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто т 
 <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се пом 
за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неп 
тео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони  
је без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана  
ли путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стра 
чи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим цел 
, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим коли 
поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Д 
кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао ср 
агради кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеш 
жмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!. 
њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху по 
ина избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" 
вуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, ба 
, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, 
лете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кол 
 утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду  
 давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и слада 
 и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе тала 
Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред о 
 је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које  
а се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S 
оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су  
н у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробо 
евој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев  
исила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљи 
 састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе  
b n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је  
ништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за с 
ек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се љу 
равац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два пре 
{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, ниј 
<p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и поне 
еливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристан 
једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук 
 би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка,  
лог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на  
{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S 
него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, 
популарније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> < 
о се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> пој 
ед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави  
рте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није  
аци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оц 
с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дри 
 старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница. 
ари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се та 
недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме та 
мо жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродар 
 пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана  
 живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег мах 
е окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с 
времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечи 
к назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окрену 
ама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се нази 
 Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одјед 
 љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другов 
рестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p> 
е под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрв 
"subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситни 
 ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене  
 једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капе 
 се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> ко 
косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на 
о, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог ча 
при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у ос 
улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и 
рос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у  
г себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност мо 
едном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мал 
леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна 
е еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким 
ка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није  
едрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац  
ђици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21 
шли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с ку 
а кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе д 
зрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње с 
итељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} 
, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш  
ди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољ 
, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.< 
 моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе 
онструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежу 
оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на с 
чић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред ца 
извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирал 
ј се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жи 
аша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није п 
тине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> 
и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопствен 
калну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, доби 
 почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан мес 
огућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом 
д њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се п 
ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жесто 
 ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" 
 положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана  
абаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагу 
ек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати  
еја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу за 
ат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе  
бале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шет 
себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташ 
ини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућ 
 задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше 
а, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала  
и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Т 
се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и  
адало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, ле 
 долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мам 
...</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редов 
кулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врат 
ио на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега 
а културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове  
осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у ст 
брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујућ 
служног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за го 
будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, 
 онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе  
 истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је 
осматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разли 
зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се 
 ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је оп 
дмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене ам 
 и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај т 
омене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али 
астави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекај 
експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хте 
p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује 
утак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде к 
 затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у прир 
задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за 
оманду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостиј 
под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, 
ари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у пом 
у.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављал 
г што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало ше 
а њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спусти 
том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали гр 
еће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према т 
 врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="s 
о рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз 
вањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање 
о ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида  
на локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особ 
.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone 
м, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед  
ико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане п 
 обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у ср 
редмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који  
том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродско 
нутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој з 
 сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крил 
 „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у  
м као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђ 
е објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу ци 
 тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Др 
јекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бел 
лабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да  
их и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} 
окретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвото 
И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник  
сове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих дога 
нчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n 
у материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти 
и већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни 
м и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{ 
..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непо 
едне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с о 
ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и  
, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских плани 
 на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед не 
вало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S 
у своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p>  
зору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поч 
ти како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађење 
временој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштањ 
ироднији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у ј 
и својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови дока 
уморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је леж 
едати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако и 
емуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и  
аша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који 
а чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије 
о наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p> 
 кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без 
ала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у 
вет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима ра 
дрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{ 
 он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љ 
не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запал 
ликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове 
ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светли 
јасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена проз 
 добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам! 
зазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Вел 
ло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом пр 
то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе к 
езано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприл 
 никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се ур 
сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све так 
вијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело 
 нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмир 
, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, сил 
ај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као с 
нео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежн 
одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и д 
бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с  
гле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред но 
ар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени 
 пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} По 
на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на 
де се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији начин запо 
заборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога ј 
вима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве  
Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да м 
пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини наме 
ини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, 
 којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под терет 
 последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубил 
ког кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом м 
ају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош 
S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је ком 
а неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и 
и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар им 
гађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново з 
ово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше 
у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупе 
 кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више  
> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да с 
нао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћ 
.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p 
ладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших 
а смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и в 
у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је тека 
конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је 
к највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој затал 
 /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњају 
а снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе д 
 гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажале 
ојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуца 
свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и р 
морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, 
емском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћ 
ти увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично до 
ваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде на 
> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог бе 
од његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маски 
а цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље 
до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лаган 
 велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано остав 
са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он оста 
значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с поглед 
е осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих 
јекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Зак 
p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа св 
м, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се не 
народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{ 
бавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p 
орао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га 
већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ре 
 <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раниј 
ће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржава 
дном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој га 
мосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У п 
су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — зна 
ћао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава ј 
чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, јед 
е пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чуд 
ања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на вр 
нској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрен 
шој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у 
н и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете 
тао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не  
мрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава коч 
 пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој 
 је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном  
оћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе 
лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на  
А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Ј 
Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му ј 
тана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, ве 
вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p 
 који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака  
у, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за з 
дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад с 
те, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности 
о и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице  
.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понек 
ажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом  
ерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, 
дишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p 
грли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио пр 
лед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао сне 
е било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он н 
љама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— К 
те, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p>  
нао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу  
и шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се  
редни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно 
остијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а висо 
им успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Ј 
ок су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво 
балу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем 
ијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине н 
здрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновни 
тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађив 
м у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то ника 
ст и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рође 
би с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генер 
 <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузет 
ва строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући о 
Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>В 
 те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски 
ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га б 
но бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим  
насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго са 
настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу 
ару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њ 
о до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дри 
је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погон 
 на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} В 
тегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе  
же сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са мо 
ош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измер 
е забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућут 
 сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се 
но добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред  
....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и 
/> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крм 
pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је 
ак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да свак 
има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} П 
ски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија  
S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад 
Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се  
ујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или сп 
 бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђи 
 се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива та 
 ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма  
S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.< 
е хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{ 
м, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, ка 
ича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан п 
њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и има 
олом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што ј 
ло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, он 
е јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимов 
ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао ка 
том!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма 
је, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при то 
 <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари  
ло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом  
амог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не м 
вим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има љу 
је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватрен 
 вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана 
е у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора на 
а свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред. 
аспусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p 
, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> < 
мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у нео 
а се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом бр 
ости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић с 
у у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами  
улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, 
чана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније  
 актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Куј 
равилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, ка 
 у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији 
ледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души п 
тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Пров 
ег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, ка 
покојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који  
p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света 
е мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{ 
агорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а ча 
е време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз 
 и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских р 
матичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, оста 
ашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физи 
ти у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter"  
, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину 
али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину,  
љ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштић 
прудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кне 
вом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се д 
чиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обал 
тију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица б 
рбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се 
о банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набуј 
 угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио с 
етлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући  
гло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у к 
ознао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљ 
д неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде на 
еби.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедн 
 А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој уж 
атастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и ње 
омену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, од 
, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколи 
и, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај посл 
а...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна  
ља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо и 
дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку п 
 у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} 
 неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај 
 седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање м 
сле прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И п 
е лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује  
е што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и г 
ли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак прет 
 инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у 
нава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагл 
 сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а  
ано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, кој 
снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудн 
цане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и 
оспа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког р 
позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter"  
ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер с 
е радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што  
ровидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рид 
оји је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесом 
му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било ј 
/p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, 
рхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али ш 
од утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га  
трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро  
дном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки чо 
ост и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на  
, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код стари 
у девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је  
андски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француск 
 сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој о 
рхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «кв 
вог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је 
војим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево 
 и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега по 
еповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једн 
помиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас цело 
гласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју,  
во постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он 
"22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли 
ак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног  
 коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најза 
д се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтин 
и:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велик 
при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у  
ност?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преобр 
о уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна ист 
и начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној п 
Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва пре 
ла, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао. 
 седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, о 
дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опоми 
ами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости  
угом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући п 
н и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове  
</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у после 
 не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плав 
овао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што  
аћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из м 
и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом  
има без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута  
рати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљ 
премљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за 
и, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са  
осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажел 
а, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити 
а милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собо 
дом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, 
рини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком прит 
ити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако 
е стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» 
им трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Њего 
ру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карти сас 
рмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породи 
чић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је 
 само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако  
о падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми 
не тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није прест 
тра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било 
 један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу 
p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостој 
 остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, 
и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузет 
стављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који 
раму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршав 
боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера 
, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p 
рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" / 
о место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности мат 
згова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац 
то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како  
а кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега 
еју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од к 
асти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, ка 
1" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У хо 
к по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео 
 живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике 
ар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Кап 
</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш до 
род од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он 
, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид,  
 уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу ма 
паде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринч 
ка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу за 
есто пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, кој 
г.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио су 
ознаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. 
Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писк 
талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију 
рнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мр 
меља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега цар 
} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тиши 
алимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа  
о, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мут 
смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште  
осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге 
смејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSecti 
о везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отп 
 брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километ 
е он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже 
 /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и после 
{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на к 
то се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искриви 
 Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурл 
ead>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је д 
тли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио  
 није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста 
аћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси 
овољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често 
што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут би 
рао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>В 
 али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну 
дино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њи 
жен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, 
 а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у 
 је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свег 
 до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објект 
 о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гла 
вим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: послед 
 пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фото 
рође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устав 
војчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад п 
ошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају  
је улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрз 
канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова разд 
ршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», ко 
 је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за ц 
тео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозн 
аво он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети  
ао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека 
 могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S 
јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча 
амог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност 
с, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лако 
 бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да 
м то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и а 
страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари ко 
.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера 
р да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим параброди 
бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који с 
о прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало  
 су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагут 
и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђ 
tion" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у 
ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је трен 
 хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдач 
осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима  
кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту  
рикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим  
 писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Ус 
а.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да  
рале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од к 
то лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко 
се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је 
случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог т 
њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на 
ане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, д 
и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника 
мити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би мора 
о да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из 
ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се мора 
ла своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десе 
атак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и 
утак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му  
"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да 
аслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, 
е малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи бе 
 очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41 
зну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине  
е га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава- 
ије могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Вене 
ринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио с 
{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се  
ало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S}  
етања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бро 
> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко 
 пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним  
јући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гоз 
се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махни 
колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат п 
 љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и саврш 
засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је в 
прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну 
следње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како 
ње билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао дово 
{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да 
ли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се из 
је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочит 
ивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним 
атраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону  
м погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љуба 
ле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па ниј 
а.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Ни 
и.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао п 
 и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било на 
ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
њао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојнос 
апетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар 
 чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је  
ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љуб 
 му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су п 
лог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, а 
понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног п 
, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку  
аксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно у 
агрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак наза 
таништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацан 
али од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} 
споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, 
 је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>М 
еђу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> 
то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно зал 
.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSec 
 није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и пот 
ечити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више  
утили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрат 
тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — 
 сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио је 
лупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје 
е долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било по 
} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p 
радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати 
е очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста д 
ажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа. 
ног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало жив 
шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му 
{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најрани 
оманди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!< 
ва шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на 
, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, 
ићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране  
м достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспав 
 реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би д 
ма на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јав 
жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А ра 
мењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игл 
таницу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, сам 
ко њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тр 
Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумња 
е малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бе 
аницу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали н 
рати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, 
кон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и п 
е дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесн 
, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> 
и их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањи 
ши и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад позна 
 нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари нед 
врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаб 
 Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S}  
Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="2 
ао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне 
изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и о 
ла котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му 
 у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех  
/p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима  
ти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један да 
Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борб 
рвој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима  
ри, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему 
 ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S 
ри«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских 
тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну с 
ме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још ид 
реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одј 
 њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а ста 
 ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од 
ти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пођ 
<p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се с 
 осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ног 
рчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једн 
под шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју. 
 воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише б 
која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на ком 
право обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто м 
, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времен 
еника више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буд 
 него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах с 
ни, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим д 
дње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Верова 
овник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осме 
њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржава 
е зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p 
те зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То  
ка љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!.. 
ара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим  
тарих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занима 
о и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма који 
изала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирањ 
тво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се,  
јама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или как 
рође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш јед 
словима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну повр 
ијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, је 
 с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...< 
у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за  
вему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали г 
, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао 
врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико ми 
месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандск 
к одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао 
сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнут 
S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у се 
ора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети ши 
с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед зако 
нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови д 
уна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У ду 
забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах о 
е.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад позна 
завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин  
реме боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p 
а се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода  
RP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу  
ана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се мора 
о рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић 
 осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> 
лашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог  
ма...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Д 
ађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обуч 
анија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна 
зио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само з 
 смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А 
<pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао 
 ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни он 
и се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} 
м сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе 
столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али 
у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, з 
еника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрн 
ешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно 
жног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте 
не у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је 
аш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, ка 
> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> 
 кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну 
и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с  
верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S 
елог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах 
и остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у 
!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S}  
ење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер ни 
а се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са нај 
одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице 
еше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глуп 
, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео д 
е му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, 
 несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за  
а другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допа 
<p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S}  
озити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он 
.</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</ 
о бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И 
S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице исп 
а, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж  
} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно из 
јвише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава  
обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помр 
лед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње би 
е ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав дог 
че ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бро 
 платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смр 
е на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, од 
вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непо 
о у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и  
имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радов 
рогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њ 
ти, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као прво 
ретвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би ста 
 шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће о 
човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка пре 
се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се нас 
била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, ово 
 под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко зари 
 леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p 
о испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујн 
 било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упи 
му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му  
рд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <p 
а убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли ј 
његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на на 
 Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло. 
бразима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом изм 
сио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле  
 свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му 
лао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код 
итиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака. 
 оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек,  
и не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необич 
е занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати 
и моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“ 
ије пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуств 
њости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчи 
асима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизал 
пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и мал 
варене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањ 
сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио 
следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n=" 
Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посм 
сто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају 
есе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ве 
а се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витиц 
тнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела з 
тити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад  
господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додео 
ељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div 
пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бр 
ање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или  
 кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два к 
арим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} 
вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и пол 
ти у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p>  
једном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав  
ни правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа 
 мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад тре 
но уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у ос 
све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг в 
ознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде 
икама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и и 
ио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна ус 
има.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. 
, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали  
ет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзи 
ар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слоб 
ма по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони 
ерију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву 
е сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоме 
 увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигу 
е би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око 
, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за т 
да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, 
 је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна  
беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је р 
р не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из ч 
ко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дув 
ста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се 
во пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична доп 
бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи о 
о њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p>  
 све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пи 
, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, д 
 су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер с 
адо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журн 
тављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе де 
својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин в 
 нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети м 
брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало за 
есет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до  
ите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су ре 
 под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која г 
а размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S 
ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним ус 
пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој 
ног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима 
 непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су зани 
ми са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љу 
>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео 
ти ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, с 
дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под 
 на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S}  
путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране. 
{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд с 
 чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса п 
 <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с прив 
иганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не м 
наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред ли 
алимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, 
е.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним 
а, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчи 
е, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље 
ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »го 
шки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време 
мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, 
pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и 
спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, кој 
} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им с 
те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногам 
но позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, ве 
дан једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан прима се те ду 
 његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и ни 
е добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложа 
е стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило 
возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни  
следња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се т 
, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> < 
ти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазр 
ед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа 
лог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики пут 
ов, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налаз 
сти, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, 
 имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на де 
ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић мора 
трчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спо 
очавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан 
орама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао по 
тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Д 
е је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима с 
имњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безб 
ра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{ 
о ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кући 
ијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу  
вали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољи 
 са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било  
 увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанс 
талеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији н 
д кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а  
и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} И 
зад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, ал 
а је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефо 
инију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде 
азад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута  
роватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — 
, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну сал 
и за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако  
и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му  
е Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тиска 
и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну 
лаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и св 
{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његов 
ен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо б 
нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи 
 учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из о 
 за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз  
то стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњо 
га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и  
мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, туж 
име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужн 
пас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ с 
м, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утон 
асвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликоват 
"subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру 
ан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру  
ући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n=" 
аком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту мех 
 ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније  
збезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или  
on" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толик 
он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет с 
вора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фа 
p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрум 
ј успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само 
вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га цел 
на грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио. 
ви да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње да 
 се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене  
 и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, в 
ани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако 
на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско 
стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња  
 познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n= 
а ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
а лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирн 
и и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царск 
гони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их к 
довати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!... 
 брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано по 
тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о ј 
 учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигр 
сне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић 
има возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, у 
 од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозн 
долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лаган 
ију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марков 
руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit=" 
о, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је 
 раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на ду 
ремена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни с 
 му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је доб 
нао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће  
ти с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Ма 
подин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину сво 
раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промица 
олу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођен 
никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог 
ејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} 
кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне ду 
у, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао 
, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону 
 одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некак 
опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на  
ути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у неко 
им витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врат 
рви пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, доше 
 дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На против 
ађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S}  
зненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S}  
и са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи у 
су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Бил 
 брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S}  
д му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени пок 
ркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он 
</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, до 
Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама врем 
се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а  
рата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, н 
 мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, кој 
г белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је од 
аступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да 
атила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким поја 
ргани правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек ос 
лико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других 
јближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и опл 
и, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку п 
врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно с 
х отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у  
 даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се. 
лили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он 
у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био чо 
мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало град 
вим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад  
ед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, за 
“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и 
ваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама 
узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допад 
но: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!. 
им возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пу 
{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло 
а и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју 
речило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гор 
могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он с 
м погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи 
 је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни са 
 се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S 
 помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на 
даде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну  
 <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И разми 
анској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна  
 до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је 
p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму прир 
еним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све рад 
командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се 
 страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају пси 
нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим к 
Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у трен 
пак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. < 
з разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесе 
ивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући  
ица.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште. 
ати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударат 
од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седе 
љубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му  
увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што  
 и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повра 
 <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу пор 
 две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> 
огло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ћ 
д куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем д 
 лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му ј 
екали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p 
вога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није и 
ха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао м 
 чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су  
 пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што  
ешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа г 
 више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Спољ 
ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од сто 
и буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, 
подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је  
не прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочи 
ло звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последњ 
ану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопара 
о спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала. 
са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{ 
ласе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и најмање речно б 
кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему. 
један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, та 
езбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издр 
 неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је 
 дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо  
ве свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type 
службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и 
е!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напр 
спомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад о 
чана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађ 
ше.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа м 
обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалн 
 и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Замори 
Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измења 
отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, је 
ојих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S}  
} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасн 
а, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p>  
ја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком,  
иди чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му на 
ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље с 
 он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одм 
дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био 
ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у  
 причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из пре 
када више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз  
="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише. 
уше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог за 
у се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао  
а пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод 
обније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само  
тку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А  
/head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземн 
са!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад 
рала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни по 
, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије п 
 пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њ 
ирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору  
е одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник  
 и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p>  
и за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit 
"18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати повер 
толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</ 
ише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И до 
предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се д 
мисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радов 
 вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, неш 
сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити 
 је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам м 
е није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико  
ма, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је го 
 преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли 
} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </ 
, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје 
же и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обеле 
е, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се  
о-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир  
орена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме 
не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не  
 је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, 
ерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћ 
м и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са днев 
кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе пл 
преме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода и 
душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није ум 
>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се нала 
о леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за 
тих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у 
ма!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени с 
д очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују с 
ао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина 
, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом н 
одни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветр 
 око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред  
после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне 
 очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, 
ше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде 
 док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, п 
брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капет 
у лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног и 
гом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p 
е су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући д 
терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </ 
ћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и 
it="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад н 
м капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а кр 
отово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом исп 
врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пут 
 очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за  
ом ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам из 
А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p> 
човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад ун 
ородничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну 
релазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала 
оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радо 
обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог да 
чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се д 
оложење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на  
коро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете иг 
Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и  
<p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и 
и је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволиш 
леда.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у  
> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу  
ику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе,  
у, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била с 
 „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родит 
њавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести 
заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света 
пирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време ј 
ко му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а о 
 реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да  
{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њих 
 су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме 
сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио с 
сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, 
а има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала 
ао јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{ 
.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својо 
е и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико к 
своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она у 
нили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком жив 
ако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter 
роду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене 
сматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари 
учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — за 
 размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспа 
вском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде дово 
.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном  
 срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два к 
очела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих 
но негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим не 
ло само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту бил 
Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, кој 
 су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да с 
ешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p 
азболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити  
pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један кам 
 су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S 
очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у ду 
 њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој ист 
 била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - о 
ја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана 
погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и ф 
<pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно 
ави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахр 
зио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси че 
ник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слаб 
 и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није 
вар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепит 
рстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник,  
ва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо о 
раг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још в 
 боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатк 
ко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разуме 
зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прв 
тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт 
 за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био  
ућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни вер 
ира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> 
 и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Њег 
ханичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Раз 
вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" />  
стина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет  
служног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете  
то ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била  
 А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> с 
а, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он о 
њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва 
а коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на ј 
 спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај  
овиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах с 
и, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с пог 
о с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од бео 
Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капета 
Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурн 
вати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у  
итања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до 
ићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је!  
 скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари. 
вица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом з 
трачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огл 
чај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Засти 
згледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и  
убав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену за 
а: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледал 
ави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим д 
онца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебн 
сет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати б 
и брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је,  
ему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста т 
сматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод  
ок не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само 
р с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} А 
ешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S 
лази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може 
о пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу,  
колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S}  
га, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узви 
ела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несве 
Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и 
аки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S 
ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно се 
их, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Не 
м, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{ 
је.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p 
 леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се о 
м учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необи 
 можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возо 
неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топл 
лази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле 
чанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и  
е или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још ув 
 само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а о 
ном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S 
 у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светкови 
ека и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог ч 
роби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мр 
ош увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и  
јима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који ник 
живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: ј 
ве, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж це 
 ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, д 
јна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности,  
ало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> ув 
о година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, к 
ижа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете 
а кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ у 
 зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Ника 
би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће  
а најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и х 
внике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгл 
p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чин 
ир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим 
"35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лаж 
има је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни с 
матра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута п 
 n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског  
пред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њег 
рски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнар 
р да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су т 
жавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицам 
.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом 
.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво 
д незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, ко 
снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше  
блаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном бел 
вање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и 
а ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова нала 
ровод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали див 
вим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао б 
е та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дан 
рвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, ј 
 с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који н 
 душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот  
 нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад  
{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Чо 
сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете  
жмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и ко 
и су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, о 
е, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n=" 
p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десет 
исоко дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на ве 
 домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главо 
Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био  
стор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још јед 
ину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао  
 му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quo 
чанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га  
8" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојн 
кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке  
агано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не  
 се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасн 
.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - к 
ти према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су с 
ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан  
ad> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се бу 
он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси 
 треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p 
 успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради 
рчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љуб 
редом и дисциплином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а  
едне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и узду 
евало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер  
о продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог д 
о крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопоје 
истојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бел 
>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је дола 
ог пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамн 
дари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души 
ине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурн 
ла у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лаган 
жала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, и 
на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак т 
ама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за  
.</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскака 
њу.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило  
тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио  
чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини 
ла савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих ст 
 је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} На 
е мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ћ 
 мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић напи 
ва заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покре 
и знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или  
е, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он  
умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широк 
 више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и о 
 Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло ус 
ао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до  
 наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек 
 душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често 
ве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће 
ћи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{ 
лог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито пре 
 Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артериј 
осле кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по сред 
сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не у 
 који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти 
шења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само в 
ати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница кру 
 Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвозден 
ћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није р 
еклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p> 
, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није пост 
још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с вел 
ирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с к 
аде девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у 
ке зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на дес 
вог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо 
над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку прел 
ти Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих 
илиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, 
тајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора р 
руги све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на п 
ма надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако  
Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> 
дан простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле 
сно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подра 
{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушно 
ао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог дух 
ктиву.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једно 
ало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је у 
 да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души. 
ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну н 
оје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокој 
емене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих п 
оворити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе  
и код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступ 
ом дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том н 
ај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он  
S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да пом 
ио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му 
елики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновс 
 у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло б 
 изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће ув 
так не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која  
би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом заков 
лава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земун 
н.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је 
едостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих 
му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, г 
ку, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедни 
а се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу,  
столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трг 
ике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изгов 
 најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас 
. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би  
је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном л 
несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, 
свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа 
ну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао 
се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џ 
 или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише  
ироким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе 
и.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p> 
цу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво,  
спод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала о 
нди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског 
> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да разми 
ubSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је м 
, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу зва 
е казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ћ 
> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав 
.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини  
 ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!.. 
и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што уд 
се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца  
pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца к 
авала леда не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако зва 
чели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type= 
ачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовник 
давати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p>  
ла Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак  
S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити г 
док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру св 
алеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерња 
а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све 
кога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде зате 
у, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и б 
о, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз п 
шивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке,  
тио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Тре 
них сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девој 
ичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он м 
.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро 
лаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам,  
вест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Јед 
а би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати,  
оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, 
ар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, мор 
оспођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то 
ветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у свак 
а на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сав 
арских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати  
а и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је ц 
н огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ  
!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вра 
остало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринч 
p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе пого 
агано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавра 
битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо 
сећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом д 
ја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао ор 
и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на 
рсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <m 
топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир 
не“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Св 
а њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је 
евао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љу 
подине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И св 
у.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог сел 
Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена 
аци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p 
ећ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не прип 
ете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од зе 
тници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два к 
дећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад о 
ебне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрн 
је писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донес 
летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар 
рија по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето,  
>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена вра 
Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Са 
ав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала н 
 да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој на 
е јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свр 
слони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав л 
а је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разбол 
ост!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Круп 
 се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од 
са, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно затрчава 
тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> < 
 на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору 
та на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуч 
м мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић от 
 и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрз 
ице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и сп 
тију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна  
т поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није пада 
ом две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте к 
....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који  
 и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S 
ги..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним ш 
озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> 
ашном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини,  
же и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да с 
 после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осме 
вали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверава 
ом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отреса 
слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано нас 
чмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том 
 разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се м 
мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав 
 теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питањ 
ије имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с најве 
новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Бил 
нице за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао с 
кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као  
ав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне  
ико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb 
ићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашо 
му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S 
атле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније 
тим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p> 
дара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи,  
{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издвај 
ац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика 
тнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар 
одић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачу 
 освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог д 
Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједнич 
ај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“ 
, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, з 
ла са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом 
 n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали н 
д Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице,  
ака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић н 
> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та 
, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Кума 
разним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго 
 живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било 
аде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљан 
ултуру и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове зај 
 варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топо 
, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ поч 
, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристани 
} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се н 
у залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покрив 
г малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио вр 
нутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостиј 
осподин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долаз 
а једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, с 
и свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова одједн 
на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под топол 
ла.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већ 
.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конс 
тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S 
ложење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту 
хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљ 
не у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пр 
е на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, зб 
 земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девој 
к на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла 
 и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а по 
е из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, н 
ог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места  
усним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И  
 болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила  
ге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и са 
чита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он кора 
ње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три пл 
жене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за 
за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш 
 својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којо 
има...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан 
својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад т 
а више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеј 
донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдс 
а опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за  
и сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја  
паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" 
абављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, ко 
е ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола 
 и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље ви 
стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова  
спођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њ 
/p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског 
сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n= 
етлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су г 
усрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је ј 
а ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хр 
м на излазу заигра онај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и бе 
има, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тре 
ва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике  
еме зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих да 
 тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и тру 
ек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још  
бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спо 
b n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је пос 
ке пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки п 
{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек з 
ао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, 
тана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо 
е заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег 
ло му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећ 
н, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више З 
ро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али 
} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесми 
ује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру 
 брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, посл 
ећ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али 
 би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који прек 
{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим кап 
оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и р 
с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао с 
внштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидов 
вни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну  
бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се виш 
до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је з 
, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе,  
још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, ј 
{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи неш 
ка питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе 
о у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, кор 
вога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио 
дничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ши 
 противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, 
овска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капе 
, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже 
 велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешк 
 некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде з 
да, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се н 
-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се изв 
из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актим 
овек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, 
само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим прилик 
 он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара ј 
дина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Ж 
 неким недогледним, јасно зеленим морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Вели 
свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе с 
а.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости 
 кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко к 
 машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположењ 
 уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну  
е прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огл 
е смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему  
S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Каза 
који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибав 
 тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту уда 
рачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а и 
ла леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних п 
 косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском  
ве да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му  
, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на се 
ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет кил 
 остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом  
чали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехо 
 ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити к 
он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом уж 
 би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужн 
ад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског 
с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари це 
оклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; 
очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим  
статке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је ја 
а на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станиц 
мо атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не уч 
дене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објек 
и терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дрин 
спитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други. 
вијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, гус 
м пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну  
ре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује сн 
ирем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{ 
лепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробниц 
дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла  
чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се прибл 
м у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вр 
 на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придр 
 га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одгово 
ника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад с 
оздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревал 
од у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је т 
се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би 
ашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана 
иким, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и ци 
 лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Вета 
назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, 
а време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњи 
де им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у  
а сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— « 
 људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би спосо 
небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притис 
 а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све што д 
 врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред  
од Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развук 
о, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у п 
дски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>—  
 се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед  
помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер 
 сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цик 
им је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог коч 
падати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота 
орелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је 
манди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи доп 
и све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више  
о почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово  
 док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића 
дину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причам 
уњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим с 
вола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су  
уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав с 
ном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «С 
н, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стр 
ју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Це 
лели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запа 
ници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспа 
сад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <p 
дношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придо 
њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје 
бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поу 
огућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је  
 Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на 
пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући с 
ао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у рено 
ојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног с 
ина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да  
својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова кал 
чић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!.. 
али, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су госп 
, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се занос 
 у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколи 
етара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети 
ку љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је мора 
ново и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} П 
а задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потр 
 није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о 
витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата м 
>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n=" 
.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нуд 
сно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим в 
езно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама прек 
пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најз 
ну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чи 
е примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша 
 n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у  
које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згуре 
покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом  
одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се 
доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бес 
ји га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} 
е из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао 
 би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало 
нчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне 
да и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</ 
ма у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О ч 
к лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то так 
ребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од служ 
у окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, 
ђу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> < 
етара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34 
едине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко п 
у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађар 
д Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, 
малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом о 
оји је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, п 
ушевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоцен 
ивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко 
 је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и  
 пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађи 
 дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе  
ет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вин 
говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право п 
ек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и н 
ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се 
навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и б 
е удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изг 
ње за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој г 
{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину кр 
 својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети 
емеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бро 
е припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном за 
феина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрна 
олицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације  
 и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне конту 
ади кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше и 
ри и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...< 
 морем повијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се 
н скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као 
авља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разо 
гоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone 
то брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пр 
а, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама обл 
дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S 
у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће  
.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Зати 
р, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види  
посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш нич 
х спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је 
је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог  
гледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је  
ти међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес,  
ише ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му  
у се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ но 
екиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по 
 од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} 
, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад с 
 редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а п 
а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вет 
 младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S}  
тем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро по 
вима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говори 
кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала 
кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после сп 
, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао 
 И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој 
 мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сли 
мушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати,  
 јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називају 
 И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као 
/p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивље 
на Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек пр 
и, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили 
а је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S}  
.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз гр 
 кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најб 
" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу 
и крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лаг 
јне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, ко 
 се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражи 
 посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точко 
овеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после  
здваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани 
ија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућств 
 чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају  
добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> 
и сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао д 
ј малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је  
, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Би 
двратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Она 
кама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар 
 путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке 
нате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; а 
, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут 
ободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одред 
врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том писм 
олутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен д 
животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицањ 
ење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода  
а нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као из фр 
ора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек  
И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже је 
е.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, 
 на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мал 
нар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног гос 
преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и сва 
којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем  
"33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољ 
м сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — 
p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројни 
 одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био 
 зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="2 
а се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према  
рати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешк 
кама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светло 
ви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурен 
су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и  
ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, ш 
заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p 
ead>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђав 
е паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је  
жура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту рад 
и, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ра 
за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, пл 
Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашт 
тварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске ст 
ићу, који је наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки о 
затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама сас 
</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како  
кона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је нек 
седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики бро 
моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетича 
н бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, 
ма је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два ди 
ати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p>  
д човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и свом снагом наго 
мани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, кој 
у зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и су 
Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, гд 
"8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и по 
ад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топ 
еше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и 
 примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n 
ерије не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је  
 другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механич 
 увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ш 
ог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према 
и крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по ко 
 и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и  
им бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Кр 
ћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви  
е гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће спора 
ог помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и 
се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом 
 што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као ти 
 све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S 
и, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Ла 
 имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике 
 тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити 
ма временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеа 
све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом 
зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски жив 
не, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбула 
ике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере,  
ведникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом дад 
ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хр 
о је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао 
јаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> 
 за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко мало 
 учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које  
> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у сл 
 тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> 
а се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покри 
 али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама 
о се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше от 
и.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им  
дну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ни 
ћи? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десе 
} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велик 
се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p> 
реко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајест 
е одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави н 
дно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га о 
умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксавати.{S} Закуца још једном.{S} Нико није од 
онос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво  
а у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна 
p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде од 
олако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало  
, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао нег 
ћ нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносил 
чкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју 
равску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иа 
м сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце и 
ћице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући  
погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и  
ло биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Стра 
ући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и  
а собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити 
} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкра 
"43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зи 
, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зим 
м се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера,  
шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцава 
е дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене  
ко је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува сам 
озитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисер 
тро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренут 
, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како д 
 воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа поно 
{S} Живи леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатни 
.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло 
ла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело,  
pb n="32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти  
а.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносил 
љој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче 
unit="subSection" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што  
ати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом 
е кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, к 
 нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи 
не санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала свет 
 погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе! 
тва испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичн 
рва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дрин 
 и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где  
нице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља 
.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се 
аку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пу 
муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане 
агано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и 
 <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у н 
грљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази 
аурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Беог 
где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чин 
сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему 
родар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{ 
Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n 
p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, 
глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> 
ужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Пр 
ило је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, ко 
ли.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра 
аћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој ши 
ло једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле прик 
итро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он 
 да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и  
и.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком др 
а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му цел 
од платом и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дуна 
мог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забавља 
ти, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише н 
устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit=" 
и и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лес 
.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера  
а испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на к 
 Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз п 
а једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски  
, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвише 
то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="3 
ан љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринч 
жњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С  
ије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељус 
му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он 
а великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дри 
 понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање 
а се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао св 
 и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних 
 село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове  
гу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто 
икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Т 
 је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава 
родића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није мога 
ода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дун 
о старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је  
ка, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на 
чну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</ 
У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пун 
а којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> < 
ећ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим 
ави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стран 
 а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дрин 
г мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласк 
ано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су  
н“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у не 
дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста  
авајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} 
а дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој љу 
пливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје. 
не путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна б 
Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчи 
ним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена проз 
32" /> једну дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику 
ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се ти 
и.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се 
олико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и  
жење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на кро 
 позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни 
о дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Гла 
о испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на не 
 и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе 
се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред огра 
очеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промр 
</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одј 
, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једн 
оји је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло дух 
 водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно траж 
моран.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак р 
 а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одби 
сује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају 
го.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!... 
вратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и  
е с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег дога 
.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на ра 
траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи  
о на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе по 
те рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="4 
тати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства ње 
у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у 
 ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима ча 
руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аероп 
утак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрат 
ом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико преп 
!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне  
 оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао  
ћала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њ 
е својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршаво 
ош стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где ј 
 У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре 
д.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим 
, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола,  
е таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно  
присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио  
 није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала,  
е био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо 
рзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом пр 
километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгле 
равцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне ла 
ад.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, 
акле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре мо 
се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обал 
ије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале би 
ка?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није 
 потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој једи 
 часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуб 
а више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су  
њом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити  
убе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала  
око у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од В 
ромене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону  
ље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путн 
безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруг 
девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што н 
се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај 
ознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани 
ику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу. 
estone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недо 
ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина 
е, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама 
бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од  
едну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећ 
с још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео. 
ко потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се б 
штеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз ки 
ера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске с 
 ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерн 
говом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је дол 
лом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још  
 бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом  
најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинам 
или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове  
 неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му 
{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се ув 
pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га  
и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегован 
ници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто 
трали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбени 
ватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали  
, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све сво 
о друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под 
 према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажа 
и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладн 
станишта, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p>  
м, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу 
 негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и не 
оз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се 
чићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су 
арским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегну 
кше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дри 
ва Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанствима ст 
ући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав пој 
своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p> 
едним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружен 
о пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети једном,  
ди.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом  
S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p 
{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дрин 
Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које 
бично најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвен 
ју ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне н 
тави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, а 
егова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова фл 
о прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвин 
у је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад ниј 
рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође 
а дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, 
управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није 
, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је 
 уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартов 
 два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку р 
ледњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша 
деалан задатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимц 
ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљама временс 
 Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велик 
е више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако пл 
и се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила  
ицима најпростијег допадања, и на много природнији начин започињу живот.{S} То се назива немора 
де као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се  
агом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S 
реламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног кор 
е од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли свој 
во један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Ка 
дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, разнобојн 
ра раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која  
београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било н 
без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дош 
тари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на з 
.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може доне 
лики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, 
 отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног 
 света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском ша 
едени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови. 
о малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе о 
став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом 
здарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љу 
 кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љуб 
оја живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изнен 
не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимал 
в нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после нек 
<pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у сво 
попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обала 
инчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у св 
внодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним 
жним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>ма 
 нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је 
ахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} 
, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих проб 
је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сања 
 опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} 
дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу З 
арским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба д 
дено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и нај 
внику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника п 
уснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај ра 
 и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је настав 
учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвор 
<p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим уш 
е тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео у 
и казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="4 
ни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивач 
воту добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде п 
еверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљ 
мору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села 
а узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе  
 свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готов 
мисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни др 
, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза са 
ешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није 
боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом  
ележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих 
 одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих ни 
 изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се сли 
ечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни  
ла од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станиц 
а хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан  
царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да 
ких догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта д 
 исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске  
рљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није н 
, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,< 
том и под друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, св 
о поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онд 
дарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, к 
шу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један млад 
у, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S}  
је имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, о 
ок се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу 
ирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер  
м путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће ва 
 би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад н 
ји га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, 
 Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља у 
је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства 
г камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помис 
ући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата 
тупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дрин 
за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим љу 
> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег 
кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан 
> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није мо 
а удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место,  
фера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је с 
ца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило шир 
алењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање били 
ошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети новим живо 
ражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{ 
едбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо 
 собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле сањалице ил 
ише није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило  
ме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине,  
исоки и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој с 
 чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с 
ила до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непоз 
цну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче 
, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ет 
вске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе грани 
штама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир високе и модре ви 
базног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и дево 
ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштв 
ред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно р 
рантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њ 
дског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{ 
педиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео п 
вао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, 
има.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само з 
ва само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђе 
је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би 
, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неуст 
ило је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стеза 
 излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док 
дефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има за оквир висо 
а до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме нич 
га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — не 
 изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} З 
ова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш 
 то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је  
 ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успе 
ао тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасн 
..{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, —  
} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање  
ављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морал 
 шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузи 
агано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи к 
а.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се 
па.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашт 
 и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао види 
а Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано д 
рову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољ 
</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и  
 остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, 
.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да н 
и боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, сте 
а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и 
де га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима. 
 у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себ 
колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура 
е по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која ни 
p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отис 
дно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане 
високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз 
 да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту 
 свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је њег 
 било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што н 
ечи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко  
ом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима доса 
> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb 
едне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} 
!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, 
чи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог 
времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон 
а су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак  
а то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве  
ма, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залога 
никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто  
бичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући 
је снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама млад 
елим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type 
видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаон 
 затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је п 
да ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа 
 зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима.. 
астао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави 
ти.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их 
станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и  
знобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по сврш 
о, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног б 
пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши 
 доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са  
улом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мир 
19141_C4"> <head>IV.</head> <p>Дивно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он 
не не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда ни 
ама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали р 
Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају шир 
 раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за  
ио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби конч 
 по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, 
е буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, ко 
 му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p>  
ужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинско 
екао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то  
екој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио. 
ана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с тал 
испрати љутњом.{S} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може 
љајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужаси 
 одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, сп 
мњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније пос 
 пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике,  
удило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљ 
добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мра 
 мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија гра 
леш, који животари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промен 
есно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхра 
ш једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко саста 
бав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји 
от.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то  
оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и нес 
ироко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу пр 
 целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Каза 
о један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније да 
роши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотл 
о, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота,  
јске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим 
зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива  
алски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се 
вљен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника,  
две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — привилегованих бродара. 
лу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских д 
у оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад 
рављати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако  
цију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у 
.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова  
то и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе  
.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве  
привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштитом, до пр 
а поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </d 
, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у крев 
тељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом 
 тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина час 
.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад м 
дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</ 
к су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могућ 
у, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно  
топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако 
ље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином с 
је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада  
="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, 
гао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Б 
јала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недо 
 се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све  
} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште 
 атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће вре 
а да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испо 
аву, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко 
где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учи 
p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршава 
S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима 
ести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном ст 
је падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке п 
емда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити,  
гарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од 
а изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да  
тичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом оку 
е зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S 
евојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануар 
ноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав  
штитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} 
воју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је о 
гао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још ув 
релог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао  
ништа је лежала маса згурених објеката, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод 
ћања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, н 
река, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који  
е лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последње 
кој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после је 
 покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одм 
 на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрач 
 врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, ка 
р он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд 
не среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут 
ар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило 
дић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Има 
е жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} 
он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица но 
еко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{ 
зе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвиз 
 нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео 
е, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно 
у је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати с 
седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог пут 
сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за п 
 путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n 
вечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак 
 <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, ј 
Section" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнар 
ликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворе 
 пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета  
ог часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама ст 
дарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са 
ричом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопула 
обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиро 
како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камен 
тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и з 
 уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, уве 
мар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се нас 
а тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних де 
тка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде  
о одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на в 
говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највидн 
о је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког с 
есну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад з 
а презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнал 
 један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар  
осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та же 
 је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и  
ђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер 
ном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је уда 
љу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} 
жином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пу 
{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра оста 
: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију о 
оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан цел 
у, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак 
це, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су  
 чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмере 
е смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенка 
те.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве у 
руаром је заједно отишао и лед и почела редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен з 
олива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије до 
је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и  
 апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване во 
 даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве 
ва, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има 
т гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђу 
те буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатск 
ркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране вел 
ене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се ч 
ло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се 
њући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непре 
дари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар 
покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S 
 насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још је 
!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у с 
ше утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети заплива 
за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележ 
ног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и са 
ене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у 
за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном сас 
је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Зати 
>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштве 
<p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва 
држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је ж 
ад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он 
и, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могл 
 лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Д 
а се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити,  
ја злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћет 
ог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину во 
засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узм 
друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, —  
јком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milestone unit="subSection" 
коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно 
х путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од  
но смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплимената, збуњени и престрављени Дринчић, ви 
је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дош 
ке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушал 
но су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих  
и нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S 
на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречн 
паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико  
есечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача 
е бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које с 
 и наравима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, б 
анишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразн 
кажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод п 
ћству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом ми 
а му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто леде 
ове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p>  
 зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с мор 
авио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се г 
вуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мршави и неиспавани кондуктер.{S} Др 
жности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осет 
на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле и на карт 
и Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним по 
о што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дет 
ма како долазио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунск 
љене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су 
уњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење м 
 које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где 
је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се  
 То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад 
осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас руча 
ека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разб 
и највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других по 
јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на ле 
а велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински  
ења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, не 
на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, к 
врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео погл 
е испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи 
ок је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, 
ичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се  
/p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој мл 
е могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало  
се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати м 
 улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну к 
ао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад  
пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак је поч 
 <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је 
о су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и о 
топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и за 
е, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, г 
з се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег ј 
S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се  
орачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције  
и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> нап 
ка угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио 
ађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш радник <pb n="30" />  
њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појав 
 једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви 
урно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао н 
ило наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> < 
их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, у 
, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде свети 
 у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мач 
ети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком  
реко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере д 
вим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце 
 и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто  
ринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретн 
р.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд 
 госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког 
е и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу  
 врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва 
 остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је  
е тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који  
вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, кој 
лану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси пу 
>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмар 
ао у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светко 
х следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n 
 пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном 
жаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} 
обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мал 
о Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и по 
 брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, гд 
дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да м 
>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине 
отсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом 
.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду ко 
 се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевит 
ли леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...< 
аспорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта ко 
се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада в 
кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручк 
ош једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам  
погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} З 
 река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог 
</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безброј 
увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и 
пори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неко 
унском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја у 
ише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере....  
с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу, која паде право 
ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који то 
<p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по ц 
д нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер ј 
адници, мрнари и ложачи и понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у ис 
 пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно 
во ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита 
ветковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом 
дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана ос 
аредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаниш 
, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, 
ма истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у општ 
 у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је з 
водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душ 
ћи, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ п 
нити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, 
их, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пр 
де.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milesto 
о тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n= 
наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p> 
ила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дрин 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна пл 
следње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементо 
села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да  
е све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма  
удњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађ 
, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је  
вски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат 
ст једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене  
није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве смет 
говарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруг 
кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стоти 
колико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове  
гова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само  
— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и  
а пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њи 
браћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи  
орен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и 
задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном кра 
ног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} 
 n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није своје 
ти мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповед 
вајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној за 
 животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње  
 слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао  
слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чу 
му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на 
днику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Запове 
ње на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се т 
ује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то 
о, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога пос 
 још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом 
т часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пред једном ка 
 гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много  
} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом п 
осматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} 
е девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати ст 
едан врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима  
е, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ па 
 и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, кој 
ине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снаж 
д је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучин 
де кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу 
м обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, је 
е, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале дв 
на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} 
дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца 
="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, 
а превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команд 
та...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S}  
ирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без ка 
> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није  
а разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском 
е отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођ 
души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати  
еним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у свој 
 ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избац 
јкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармо 
ништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од 
ије сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, до 
ље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло 
вало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништ 
напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог  
мао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног з 
опама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирн 
е, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душев 
дан тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, 
уће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се 
лађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста  
 окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>В 
јим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадес 
теде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, 
одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> < 
достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривен 
која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и гор 
а, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуч 
 је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија  
ничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаки 
 он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није има 
p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, поглед 
гођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учини 
о да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се н 
мирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе о 
х пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој  
васе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> < 
сније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко ј 
лу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудн 
врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а 
 у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси 
 освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрека 
 јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно 
дње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом д 
 чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Њ 
тво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови з 
де и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покушавао је да се пр 
гледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и та 
ега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица им 
казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао  
м ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње  
ине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеје 
е види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p>  
 сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, п 
 неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак 
азумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам чов 
ослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродар 
та у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотогра 
 n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи правилно ра 
 с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} В 
ласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло б 
мња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопс 
омну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш  
е слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је  
аше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуц 
ољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати 
окушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдн 
и гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући п 
ди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није зад 
едан грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети  
 <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто 
 чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно по 
ричама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађао и мисли и душу, као  
вољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привр 
, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањив 
је могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда  
није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умр 
и и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас 
ветиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, б 
које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима л 
е радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да  
ја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S}  
бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет с 
ојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем 
 се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то м 
р се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само 
зам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно  
 прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, 
</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би свој 
нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, све 
S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способно 
век ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није 
{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом пу 
 моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p>  
ре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд  
редност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с 
ј послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавн 
рви адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаље 
 о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој 
 што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна с 
аху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак 
} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо р 
дине доста ласкавим задатком, одступити само корак, зар не значи компромитовати поверење.{S} А  
а лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души  
куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у 
тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене боло 
већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тај 
манду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од 
збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је  
а, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="s 
ер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике р 
уно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу 
а озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са па 
bSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницим 
спева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре  
.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, 
лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дак 
тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb  
а је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало ј 
ица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извин 
убити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љ 
о дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихов 
 и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана мили 
ази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка  
капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се 
снама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Маке 
га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром 
ератору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог 
 се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само ма 
и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме  
уству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико  
<p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса  
матрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају ј 
 глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ  
 искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој буд 
ова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отима 
то пригрле драгу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математи 
И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипноти 
 Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градс 
у, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и ос 
на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да д 
е, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се  
ика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајен 
о над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца,  
у нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Г 
ати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помо 
унца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, ј 
т је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекуј 
у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе девој 
 коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло с 
 изговарати име, једне дотле и на карти сасвим непознате, оријенталске речице!</p> <p>Оба пресе 
м одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи, па 
, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У св 
 му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се  
ве, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «го 
асјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од о 
ар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само 
вој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно м 
 одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбе 
 постоје!</p> <p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст  
 његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне с 
А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене 
оје је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> 
 највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву нар 
мирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више 
на уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Ни 
е једва прелазио пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му  
 није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потв 
у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут 
у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по тр 
е неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију же 
чера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћас 
 да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и  
е је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само а 
е може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S}  
 по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p 
а, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" 
S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су  
удској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Сл 
ано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, ч 
понеки радник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Распра 
 па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и  
е спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и в 
ила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу. 
 самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непок 
ката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра 
е чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање 
а, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још си 
у», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — «Сасвим је разу 
— док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било м 
е шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су ув 
то се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ниш 
боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дрин 
амо из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сва 
Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи пра 
е чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је  
ки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да  
точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се 
све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи  
ом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађају 
ојим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодн 
оно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С 
о своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња упр 
ли разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопствени 
 а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштил 
а чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим  
рцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако 
мисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста 
/p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди 
га је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, ди 
ларије и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједниц 
м љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Пос 
а — за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и п 
 све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за од 
 и потиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почи 
рмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, 
реме у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је 
 додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икакво 
ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и 
разабрати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек 
Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет јед 
нију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, ал 
ите!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђав 
бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док дом 
 културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S 
ј, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећањ 
сковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16 
сетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав г 
 да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достој 
улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме сн 
обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све  
 није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле 
у.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога 
да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он 
 да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на 
е време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну,  
и лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ра 
оток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви живот 
да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то 
.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало з 
ст била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је  
з њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуч 
<p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на 
"14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вар 
пусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека,  
S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издво 
ик друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша,  
вима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чин 
ни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно д 
 сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из дру 
} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био леп 
 на периферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале  
менима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне  
осматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно забо 
ане се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појас 
ли слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, ве 
ложај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може 
егови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове 
ане реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били сп 
их дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се  
} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а цел 
 смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а цр 
it="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну ра 
 време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средин 
де-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p> 
су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који ј 
сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора,  
сно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из 
 лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Б 
 километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће 
прегнут поглед на поље, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више ниј 
ња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда,  
вљали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе дево 
ругих покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није мо 
ри све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбу 
се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна од 
аједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог при 
} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама  
аза, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила ре 
S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су  
 како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има  
Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и кон 
ост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедициј 
свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и непове 
ве друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима, — значи једно ма и н 
и крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, н 
Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безли 
} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S}  
} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламал 
ом вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова,  
.</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дрин 
<p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од  
 тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врат 
потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукош 
ојој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са свима могућим одликама и наравима,  
на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо 
е се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегл 
, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за 
{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу 
аси?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:< 
 радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима бе 
амообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек 
то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим с 
као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километа 
рода хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако  
 тој малој команди он правио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући н 
ћу материје не мења ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, к 
ему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у 
е обрати одмах пажњу на овакав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, ма 
 могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он  
да, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трп 
ромаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, 
друбљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог састава.</p> < 
раћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под  
ар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и к 
удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било ј 
шени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSect 
година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав. 
ју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му к 
а Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S}  
нарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом 
дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту ј 
аво тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, ш 
31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио с 
о је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна н 
знина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни 
S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао  
ам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања 
ано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је 
отиру.{S} И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње ж 
игурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — у 
азе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима 
бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се п 
, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је 
мо на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рође 
м прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} 
 брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да 
ит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екс 
орачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</ 
уће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распоз 
 али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен  
 ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купујући јевтине наклоности тих пија 
дним муњевитим погледом испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепаш 
е терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је т 
р, коме је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него на 
а одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жељ 
ут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих,  
p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљени 
уђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за  
овници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} По 
 који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и 
ење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, 
тарије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући против 
имала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата г 
 /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што ј 
кију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успе 
м међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положаја и задат 
 пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало  
 гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здрави 
 тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном 
текао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче к 
о за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам  
м на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје подн 
 је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је веров 
не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на  
 размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која  
р се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и 
 томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад ј 
 је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па 
етан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му 
Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе 
21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И 
 које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима о 
о и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је  
ридошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитив 
 претрча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упад 
 постане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје сам 
ља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и 
ађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да 
ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на т 
, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и пр 
</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажип 
својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора 
ен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S 
та прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара 
кости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер н 
и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" 
 помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути св 
 очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих реч 
нимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни остати рав 
од бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после у 
141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до с 
раније него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдар 
 своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дига 
јте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се 
г саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... д 
трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на 
44" /> која је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног о 
сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање б 
оворећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S 
Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни д 
ражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад с 
, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калиме 
ћ хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико годи 
ло много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, теран 
најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p 
же гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту 
</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је 
 свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на против 
еснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у н 
!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у под 
ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правц 
смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа об 
а, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, 
{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се луди 
ут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко  
мун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па д 
еображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с време 
вна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успомен 
ћи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи 
сле неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад 
укну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног  
а знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се сп 
2" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И 
више, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ног 
је.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у по 
је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног прон 
ј команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостај 
д Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника 
сти.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боло 
оменом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му  
обље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче од 
.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокој 
атских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, 
ог посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш  
а сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жало 
} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, н 
на са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, која има 
 и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погл 
ан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетан 
ио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од 
о на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе  
е и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа. 
лико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Д 
 зракови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубље 
свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, 
опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама п 
најстарији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене обје 
н пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто тран 
обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако  
.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајући за собом згари 
S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б 
писао«.{S} Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси в 
 сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин 
} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао ј 
e unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећ 
задатку носиоца обичаја и културе, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма как 
ро измерио своју истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнеж 
="SRP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у уг 
ног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави гл 
/p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој с 
 врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиг 
 на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</ 
ати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља мог 
осила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечни 
уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити 
исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајањ 
 маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређива 
овно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, после које обично нико по 
утка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му  
 заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну. 
Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над 
 угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</ 
ребало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем 
 је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић застаде пр 
старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би  
глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из  
 верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек са 
ж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у 
одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у најв 
твртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану 
мрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спу 
све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић н 
та.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом 
етове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div t 
а гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких ви 
м, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на крив 
е испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревал 
ти у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин 
ње и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допад 
и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је в 
 за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је ве 
 што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима,  
је својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и са 
адан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дри 
 звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали је 
оје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина  
упним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли в 
своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p 
знутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <d 
еколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, ко 
 n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снаж 
вај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних л 
заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни воден 
Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској паж 
чини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним 
вљен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су б 
кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за на 
 се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S}  
, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног 
<p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да  
ва раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати њ 
тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леде 
 и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ћ 
.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радн 
ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића та 
х је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила ти 
ао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У  
бележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пре 
 да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо в 
мог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је жив 
огасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дак 
чега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, ш 
тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узв 
у оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде н 
 бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се врат 
Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он би 
но изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> < 
ти се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али т 
дмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и свак 
 што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" />  
оглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У гла 
х покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао  
дарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циган 
и одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да 
илике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S 
убина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се род 
е први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, д 
.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око 
било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђењ 
ма колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грла 
} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабав 
ва, и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Све 
на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину  
дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је дознао Дринчић 
случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} За 
/p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогле 
.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни би 
<p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане 
је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло 
и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку 
и урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи 
о, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је т 
 карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ ни 
тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажн 
да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је 
ном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде посматр 
 кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећају 
.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар,  
био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и са 
 да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на п 
Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још  
еше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједн 
тално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, ск 
оме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муње 
.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је 
јаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоз 
а, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али там 
о тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад д 
ознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћај 
тановници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} 
купоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада,  
тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На про 
, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се 
та с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S}  
кој форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчи 
 и поче посматрати леву обалу, на којој се, мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дун 
вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И пр 
цом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ,  
 догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је понов 
е смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо свршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио до 
од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане не 
искујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или 
и то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности  
ачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима. 
ати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладни 
одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>Поглед му пре 
вотари, док органи правилно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се 
зива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообман 
е!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се 
ати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Та 
 а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и 
ли смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак < 
ња, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посматрати леву обалу, на ко 
афе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласо 
ко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште 
е, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасно зеленим морем повијала 
да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p>  
..</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У  
 тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично 
ем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој  
d="SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више бл 
у дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ћ 
"subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није 
екови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутр 
е око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише,  
p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу сво 
која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасв 
му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он ј 
а није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва ка 
оме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једн 
устити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај бро 
 набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београ 
 све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана  
ло...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте,  
> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме  
 плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина ист 
е, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид  
рашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дри 
</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај  
ринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S 
и његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне њег 
, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му де 
} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже по 
, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он  
лом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Зему 
ечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину сво 
у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме? 
акав поступак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене п 
ео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут. 
га се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао об 
о, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље  
ва дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
оче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред т 
о ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а култу 
ана на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та ек 
е, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Г 
{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала арте 
отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на друг 
дна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с дв 
вали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стуб 
 а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за је 
 издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</ 
 последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао к 
 узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и друг 
.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за нај 
а распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта 
мо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никад 
 огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на гл 
ја игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за  
уљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је  
 природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази  
 улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен 
стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И  
рибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} А 
евету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситни 
дна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и не 
је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p 
њао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска  
у почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са зад 
 бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на  
 Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост припре 
кса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са 
то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме 
ди су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи б 
пота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску до 
ла реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа није могло ни разабрати.</p> <p>Његова појава  
.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђ 
 само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бро 
ри том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај брод 
акање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао д 
 га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива 
/> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши,  
 и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док н 
еочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити 
м и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот брода 
ади, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без  
ction" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с о 
уздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске 
о влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је не 
шави и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свеч 
 да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне м 
род прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је 
апетана...</p> <pb n="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, 
али ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао  
мала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећ 
 остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубор 
у увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад  
Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор 
и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у д 
ема њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а  
аде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог да 
аповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загаси 
 је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати 
<p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на о 
 играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ  
лупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином  
 n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина 
сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, 
 главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло те 
фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се прет 
га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким наг 
просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господ 
 једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} 
ови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!.. 
 лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него  
 се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и ра 
сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га виш 
ницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту 
опола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, сне 
едише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег час 
та нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Вел 
има чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње  
је човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он  
 тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му орга 
 доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа 
машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола н 
 великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића н 
лаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још 
а другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесми 
меник!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући с 
какав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провид 
ац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати 
ети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег  
 за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, назив 
 су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n=" 
 постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — при 
могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток су 
 су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S 
 су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне ш 
у биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом  
чини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај гор 
м становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени,  
 борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов,  
тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима,  
з реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава 
кивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску стани 
ано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завеја 
а не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом 
у у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је  
тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, д 
on" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S}  
кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или по 
<p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је 
.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, са 
кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6"  
жену зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби са 
зином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као 
едном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разг 
инчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледа 
сти око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једн 
 је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
манциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и  
, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови поло 
оји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се  
а жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озб 
 једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, 
, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет самог 
повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он пре 
Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му на 
иси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S 
но зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту,  
ни у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих  
арту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није 
 Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није и 
екајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинц 
<p>Мала се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седн 
енице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати брзе 
 спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S 
огућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и  
и је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод о 
 мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капе 
{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста  
е!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо з 
е, па као несвесна свећа паде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дува 
е бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола с 
, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче  
роз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> < 
од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк ка 
ки вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зград 
у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког инструмента, и с 
ојавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво об 
ела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од з 
лик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ак 
о је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{ 
рви пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горет 
а броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених талас 
ећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству зас 
ког града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова ос 
ника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су  
, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" 
е облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се  
 објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одла 
има, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и  
гра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после  
.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, 
ало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, д 
 чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подр 
 једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио пра 
та тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закуп 
и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> 
>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни  
 је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се данас само л 
животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и  
 часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном ство 
ве на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну,  
жаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</ 
то тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче  
вом погоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха се 
знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле топо 
х питања.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још је 
собности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља ме 
о онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} 
едну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћ 
еживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малакса 
са по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учин 
 још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перо 
се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађарима, док с 
елом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собо 
овести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му 
ебе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле 
крвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала  
есно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајућ 
е, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобра 
сти дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло 
 је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који никад н 
петане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад  
ог рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим па 
ко пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема,  
дом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Зему 
ан од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како пад 
 <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и бојом у  
, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно,  
д напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним 
едном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звижд 
Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и да 
товске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да т 
 за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се  
аш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, ба 
ца, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући  
це, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро,  
 треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити мило 
иска отупелих жица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> < 
удима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао 
 Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Зат 
ојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури 
челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их 
И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао,  
 права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи с 
ној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Нап 
да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, кој 
мрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледал 
у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно клатила са  
човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па 
ки речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у свој 
I.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он 
е.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљки палила се 
етлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила 
уком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке неса 
кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одје 
а само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чи 
, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена 
ик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собо 
 вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је нав 
и, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је б 
жи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>... 
т у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничег 
е, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Не 
 је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њем 
лике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S}  
 учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећ 
а после његовог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, ниј 
ађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима о 
ана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S 
 <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледно 
авља путника, пуни му душу лепим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се  
језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урли 
е.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља плат 
S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилам 
амо ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материј 
Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очај 
крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчан 
пак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, додуше 
а је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече б 
волише, извињавајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, 
орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали 
де Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p 
а.{S} И затим, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и  
 не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта 
ици, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у вр 
>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни к 
ајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему  
иромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима,  
так доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешк 
, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљ 
} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детет 
ва химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних ду 
} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви уз 
ма радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у 
ринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су 
егованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилегован 
физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</ 
е било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла 
асан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, ба 
и на самог себе.{S} Заборављати се није смело ни на ситницима.{S} Крајња озбиљност и савршена т 
е до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати  
зоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један све 
 потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у  
тима и новом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна  
брати.</p> <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек рас 
ног зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је 
 кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора лепо  
расне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом т 
ш неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, с 
чног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље  
 била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само  
 и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу ј 
мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, јер није ви 
 вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је  
 вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он 
ијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих речи и комплименат 
"37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</ 
на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо н 
 сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти 
ерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива 
ици, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући по 
м и распусним животом значи живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</ 
 који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред 
аког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами 
ике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао вла 
што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога постој 
лазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштен 
недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких от 
им ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губи 
им.</p> <p>Он напреже остатке измрвљене снаге, скочи из кола с погледом закованим за земљу, и б 
рча преко малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у д 
ане непокретан или мало покретан и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док 
ођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара моза 
чић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с 
еданпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и куповао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било  
 жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15 
I.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објекат 
ршити</hi>!.</p> <p>Кад се осетио доста снажан и дигао се из постеље, Дринчић написа једно дуго 
брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити 
, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било  
ражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му сне 
е осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, т 
 на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разб 
 зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним 
е лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи  
о сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније 
.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на мест 
и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, 
ицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се доби 
диште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, 
старом у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који  
 заурла с мађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади ч 
ојави коњи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочиј 
одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l 
уљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла  
аде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве  
ије, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско освет 
заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе 
ебало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снег 
ић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако и 
ог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ва пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем  
агоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div type="chapter" x 
а кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, 
акле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у сл 
 ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретн 
Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог о 
ачин.{S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога 
е радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што 
то доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која на придошле са 
 И придошлица, остављајући све своје за собом, просто и несвесно подражава, и почиње живети нов 
и су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине равнодушног мора.</p> <p> 
азбуктавала и сагоревала остављајући за собом згариште снова једног зачмалог духа!..</p> <div t 
ући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблу 
н по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прег 
о пет километара за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња 
кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није ос 
ивот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле д 
и нечујно, кроз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци. 
 широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку стол 
и одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А ш 
 отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он  
тле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и до 
да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу за 
и после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно ј 
бе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици,  
ао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о т 
састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут ч 
вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила 
 се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изн 
чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе  
зговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с  
је. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука и 
к од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног кафеина и свих могућих кисе 
 законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и н 
ржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони д 
Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могл 
 сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлати 
ди и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на п 
 сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно с 
нара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чува 
 недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, 
мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорен 
т, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме одавно код њега није могло бити ни р 
ек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази,  
 <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помис 
ко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан 
 беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала н 
ати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S}  
лицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале н 
града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећањ 
 па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и гро 
и стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> <milest 
апољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на 
о задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни  
е, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при 
им девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова от 
ог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно н 
ар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја,  
сецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарс 
 је Дунав, <pb n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревнос 
ити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода. 
лажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки  
ед њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна  
 вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, 
 да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се спусти низ 
њу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и су 
 уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му с 
ло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура ил 
живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вел 
ња.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и  
 у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече 
 било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђују 
 Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капета 
једне лампе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене тав 
га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице, с које се димила једна широка, најстар 
ле успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених ц 
е може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекци 
 лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна,  
мо мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посматрачки  
в се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали сл 
 с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и  
рђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога ни речи није разумевао...</p> < 
и место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да  
 и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жу 
омисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p>  
зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, коју је из заседе погодио рђав ловац, скочи и пој 
оманде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где 
о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, ко 
другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не би убио 
а и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било ср 
 добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчић 
нути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кр 
 отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</ 
а оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.< 
лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше сли 
весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку  
 испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на коли 
кте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у 
езадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>Пред 
ма!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S 
, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе о 
 као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је преламала светле, кончане зраков 
е висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу па 
је на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпр 
омишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да в 
о траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S 
ретоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</p> <pb n="2 
ђав ловац, скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за 
у промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га о 
и поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око вр 
ће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На п 
а.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа 
S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није 
одине не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошк 
р му нису досађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обич 
упним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично.{S} Ручак  
 <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се  
с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена 
д га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким бр 
уло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посма 
тран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве  
чић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланц 
ледњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог с 
ашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" /> са св 
 <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њ 
ко ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти 
 ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео  
 хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке н 
/p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступак св 
други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантн 
 својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубаза 
старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилуј 
домова, с рођеног огњишта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и 
ана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријатеља, јер му нису досађивали новим познанст 
е тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа.  
/p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> < 
е, кад се све око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S}  
о још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ 
љи и радовати му се, као првој ласти на старом огњишту....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Вр 
што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача,  
нежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега 
то време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млат 
се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за слам 
2" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Др 
 и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је та 
је?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца 
а, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике животе пога 
 брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и постало и остало загонетка, и у чиј 
 нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље 
ио убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем од 
апрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, б 
аша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с моралом. <pb n="42" /> Па ипак, имај 
таници, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на т 
пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих пит 
ше а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи и 
есигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавају 
ном.{S} Нико није одговарао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ак 
т и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> < 
ко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи 
о у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о пу 
лобођен, појави се на команди са задњих степеница крупна <pb n="10" /> појава заповедникова.{S} 
рати се.</p> <p>Он се спусти низ предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на јед 
 да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар 
 редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је  
и воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полициј 
ште пажње испраћен до кола, потврђујући стиском руке и осмејком ненадне среће споразум, од кога 
стити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траг 
у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време  
ица.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Пр 
, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија зл 
се домаћица појави прибранија и седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво  
дописницу, која паде право пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То ј 
аја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте о 
јој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S}  
гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у д 
врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У гл 
ила и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужн 
љно заклона, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и просто 
 код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и м 
која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступа 
елина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи и понеки рад 
а, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте ч 
ни стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тр 
уж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да  
естајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близин 
ог брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом 
аби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то  
д, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући д 
мунском кеју.{S} Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим 
} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бро 
 сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је 
 заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, ко 
роке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих  
 вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, поди 
розници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини,  
и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човеч 
к, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као  
а, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један 
мањи.</p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити  
лава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посмат 
лерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се погл 
 који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао с 
ле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипа 
ети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље једна за другом, са све мање смисла, рађал 
се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није ра 
оз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу 
вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно 
И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво прат 
ндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и сагоревала остављајућ 
ео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграш 
 возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му с 
 запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причал 
 Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, ве 
.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми 
асом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави д 
 укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и друштвених — пр 
 синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог  
 мрнар пере ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До  
агујевац“, «Јеротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава— 
ним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је  
лас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењ 
 коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушин 
великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођ 
, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само пр 
у још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао 
 он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у  
његов предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једн 
 се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћиц 
 у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топол 
љем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а 
ком шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ћ 
 свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног камена насутог путем, а на прозо 
 и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се 
е?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после ње 
ној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродић 
 шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и 
> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једн 
али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскудни с  
вит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљива 
 о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику к 
овини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног за 
г децембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и не 
, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су  
, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу мате 
 а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громов 
о незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> <p>П 
 тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, д 
отпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потр 
ом луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж цел 
> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопств 
страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одједном учин 
а за другом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бе 
ајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са 
хтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p>  
авају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене 
емске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пливали слаби кончани зракови.{S} Маса малих светиљк 
буди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на 
 тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакла 
, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погл 
Споменик!</p> <p>Крупне снежне пахуљице су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајућ 
 некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и про 
вилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за јаче и старије.{S} Привилего 
ичећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мрт 
лио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим 
е лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцим 
лаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут во 
џарац се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћ 
 да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одје 
х», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блуз 
на кола.{S} Кочијаш један од оних, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</ 
о и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок  
ека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају двеј 
 осети живост припреме.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабиј 
дине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{ 
аво за јаче и старије.{S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, на 
у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог  
 не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се о 
их топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велик 
је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на т 
у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га об 
жњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о  
оге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb  
х.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народности, са  
.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рука 
поступак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, д 
вајући противнике просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb  
тања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загле 
 се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопам 
у услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пе 
 од постанка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, —  
 већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то 
рео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и 
ја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не 
ћ први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао го 
»којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, који  
б шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дри 
вог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама леп 
у, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пр 
иће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покр 
 кога се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, 
исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила 
се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток 
ини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запале 
љене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да ј 
х могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мрнари и ложачи 
тног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад станици.{S} По 
 опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све уст 
вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако, и на  
рена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, о 
 се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити. 
ветове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га ј 
д ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.< 
—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радник 
јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то ни 
ном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — прас 
еде до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> < 
у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p 
рашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци  
де, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без реш 
, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер  
 би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n=" 
ом пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладн 
еропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бић 
ешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али ни 
је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</p> 
 није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и  
ера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на при 
ад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у 
и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у г 
> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спре 
ић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне  
д воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, ч 
е нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земљ 
него обично.{S} Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чин 
као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа. 
ирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих очиј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског 
он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или ј 
им могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на противној 
свом снагом иза самих кола.{S} Дринчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, 
:id="SRP19141_C3"> <head>III.</head> <p>Та се ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у 
, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад  
лушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се 
са, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на дуго  
ле дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S 
њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непок 
дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ао дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, 
Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини мога 
 познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у 
и крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки  
сао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште паж 
ама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета г 
смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да  
стојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проши 
 се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи предс 
е?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и 
 салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, ка 
бавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{ 
грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан г 
роз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу пол 
о се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, к 
тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кро 
ог бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће  
ску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задат 
 калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се св 
ентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, 
схлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако  
 како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у по 
ко кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, к 
ата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и 
верење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њих  
ућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добр 
љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати 
у усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он се није ни 
м скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погр 
е, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} 
д се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија бе 
о је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле 
лужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као  
ан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{S} Или је природа х 
али дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположење, купу 
ити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бег 
 женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је 
е, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет  
..</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој ус 
војим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Д 
наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то  
ке у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} К 
 гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев 
лима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је 
{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док бро 
 је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на  
кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p 
мца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право 
 је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и пов 
вом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви 
личну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, нап 
људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капет 
ар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос пот 
 то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасност 
из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учин 
ецембарског <pb n="24" /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечуј 
им плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би н 
, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућнос 
тикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично би 
е стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали  
очкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопа 
озденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стек 
ата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, расуте косе..,.</p> <milestone unit="subS 
на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које је и пост 
упу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно  
завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни разор 
ext> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног веће 
колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог  
тавља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на 
еговог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Д 
 их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и о 
же се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто тамно пред очима, и он, придржавајући се за зид, окрете 
pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче по 
о, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни гд 
ilestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тр 
је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од о 
и великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на културу 
 на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експе 
цао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, п 
к, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа  
здваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови 
 пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као на 
јашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су 
о леда сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, ба 
о по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај с 
 поред острва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије ј 
 дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од сагорелог дувана, њи 
— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћ 
ем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје м 
је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђ 
тницима.{S} Крајња озбиљност и савршена тачност могле су само за неколико година избацити најмл 
ређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из д 
 Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава 
У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је прин 
 брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, 
осетио потребу — свог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разреш 
ио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, издавати им  
асније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима 
и своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју 
јне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ак 
агрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем  
 свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој в 
осио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дрин 
старији и најискуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте 
дмах спустише и заледише.{S} Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би 
осађивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним послови 
ало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао  
а редовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики тере 
доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, п 
и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«< 
шу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже,  
и из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времен 
 су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треб 
ном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постан 
дишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путн 
не болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, ш 
>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова 
} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничк 
блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се ше 
ера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први 
ера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и п 
а га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команд 
зо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није 
апетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!. 
гло још маскирати положај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли н 
о Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, се 
p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — 
ова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S}  
} Пролази и Куманово.{S} Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котли 
кли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је б 
 јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада  
p>Кад се окренуо лицем Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмог 
тио се затим на Калимегдан и с последње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљк 
ноћ свршила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп 
м у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је ја 
 зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте,  
ска је машина изнурено клопарала носећи терет повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расп 
 који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло ста 
еђен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Над 
ји мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пре 
ксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче и потиру.{S} И придошлица, остављајући с 
ено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним  
 <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S} Застиди се те 
еодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој стан 
 мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао н 
е би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ств 
о је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капетан Дринчић.</p> <p>Заповедник позва  
, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу и 
 он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.< 
 телефоном лекара, који констатова неко тешко запалење!...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="3 
се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није 
у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедн 
 стаде код стола, и придржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведри 
акав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више оси 
ина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> 
ра, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковр 
, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног одмора, и чари  
 ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не ра 
опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних п 
 он, придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног до 
а на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини ч 
 самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну ве 
апила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S 
Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе и излечит 
зашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени  
будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{ 
противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни  
асположење, купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак н 
На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се вид 
иције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дри 
ило још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих  
запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично ви 
ека о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, 
увају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед 
p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засе 
не мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на в 
ије.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Врат 
е.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокс 
ипадати, и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати 
.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела 
 јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим пр 
, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под друштвеном заштит 
а израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивн 
 одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке и 
акићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововима, који тако јако заударају на к 
лежја, ни оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године 
ецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверав 
ову исту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је б 
јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој 
ого природнији начин започињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се нала 
 току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерва, <pb n="44" /> која је ипак потребна. 
оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни 
 је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрав 
н се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови 
 правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже  
и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, не 
ћ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зара 
спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположењ 
нчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао 
ма <pb n="29" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би б 
а се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n= 
м друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с поли 
ави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу 
остаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако  
 до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с кугло 
алом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан  
зумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и д 
је ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је траг 
Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима,  
мовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најј 
ова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капе 
безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И,  
Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се заним 
втинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, 
то тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило П 
 <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се н 
у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин на 
емунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под ну 
ом људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији ка 
јена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, 
он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} 
и освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није 
оке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко б 
 му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био ј 
ен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на ногама, и  
 некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слуш 
 и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...< 
ловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког. 
икад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар се на то мораде 
гла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има и 
едњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, 
ло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Ле 
се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у душ 
 врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала глав 
сио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> < 
брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дај 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, јед 
у прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S 
се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке  
ом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати  
а, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То су оне скитнице, обично добри и поуздани радници, ко 
 горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једн 
по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ пр 
ов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним 
у били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S 
нку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S 
бијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдск 
ило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу с 
њајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан чове 
ојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећ 
 мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да 
 то исто звоно растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, уст 
сусрет, који је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме  
а, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и 
ј речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира к 
ве тако познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" / 
ликом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић 
увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, ка 
и се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови 
рестрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једн 
 излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда 
само љубав према сопственом себи, према тој, тако привременој јединици, која би се пре могла на 
} Није могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на ште 
 брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога искуства,  
 стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су бил 
ј галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се  
рал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиц 
 кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се ника 
 до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати < 
о.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик грана 
пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла резерв 
алеђен.</p> <p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад 
је створен, и који је свесно и несвесно толике животе погасио, или су њега ради одузети, да би  
о леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто 
нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса 
Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <pb n="40" /> <p>Мала се домаћица п 
д трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пу 
побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у ок 
том кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он 
 бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнутом на д 
еговог одговора, који је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било ме 
ледњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велеш 
 <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали давље 
и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањ 
 га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло  
онетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он ч 
та са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприј 
оничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локал 
бележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити зал 
о се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет  
дно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да  
} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је са 
размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S}  
ишао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану однела срце у свиленој м 
ан дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју 
гађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих  
целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њег 
нчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, 
но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ли у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с  
мо да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се за 
д станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и с 
т фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који  
 јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он план 
емунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пуста 
 неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под 
 очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако с 
 сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише,  
о се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над са 
 на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капета 
ожишта код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало  
е особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, жубора распорених и издробљених таласа, чуло с 
ки брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати  
у и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бр 
о често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничи 
удар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак 
} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу по 
 у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно  
иша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од  
их похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар з 
е само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради пр 
 Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њихове 
е.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцо 
ад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није би 
 се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће  
а је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> < 
ран сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочиј 
нагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отуп 
ке и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још 
е могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n=" 
упао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Др 
малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, 
је бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему 
ек тада пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, у 
тво су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем мест 
 за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.< 
 паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао  
то је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљ 
се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то 
е пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, к 
да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно 
ије то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p 
та, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста 
..«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм от 
му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб  
/p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје ск 
мео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прођ 
пца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем,  
 друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и о 
еног џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде п 
ју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске ма 
ој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне ра 
како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одв 
ем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с 
ћудни крмар се на то мораде наљутити, и треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе 
а рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</ 
 То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, 
етак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Она 
чак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мар 
е до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и скочи, погледа свог старог и доброг капетана и с 
и и неиспавани кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани 
та ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све радозналије загледала у  
а Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да бољ 
 је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завиривала у њег 
апетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звон 
сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема 
ом ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S 
S} После, додуше, <pb n="45" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, б 
 оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети ж 
 обраћати пажњу, издавати им наредбе на трубу, и полако се отресати осећања, која га беху почел 
 и опет их жали!{S} Извесно жали муку и труд њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и 
наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој  
није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне 
 Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније 
тепенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче посматрати б 
, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав би 
 прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама забавља путника, пуни му душу лепи 
дан велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га 
/p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и  
кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xm 
 вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и  
ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погл 
{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а 
чно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараш 
{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Дунав, <pb n="4" / 
 један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју мла 
моглавио с ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад м 
посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залут 
/p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и п 
и безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек т 
а, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долин 
еговим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена про 
сти су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају 
ничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристан 
муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само је 
н ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже са 
чура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први 
 појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне с 
 - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од жи 
ле загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод 
ом долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољно 
ашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући о 
сти маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни нај 
шом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје расположењ 
у већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари 
е тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамтише.{S} Дуго  
ставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде т 
и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан < 
одина, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Имп 
ти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није 
 би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцеларије и касарне, пивнице и ресторани и све  
е госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он правио прве пробе свога  
а местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без  
бучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упослен 
ико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и  
лики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких  
Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај!{S} И душом и 
гледа свог старог и доброг капетана и с тужним осмехом рече:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Заш 
оз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави ко 
т се помоли из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минут 
ивот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица неког и 
ци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролет 
модно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим  
 која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, 
 пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас 
у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимов 
еки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је л 
Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се ч 
асова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекат 
 далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати  
 у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежним л 
едом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p 
е спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, ко 
ивенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> 
!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ оти 
у његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена  
журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим 
бљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале дома 
убљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обојена прозора, све  
 сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на 
ла, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Он 
 тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мисли 
није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмо 
н се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предх 
 реке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред 
жан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непому 
ири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу р 
 спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је могућности исхода, ј 
... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он ос 
омућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, 
ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгуб 
} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учит 
Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И он погледа Дринчића 
мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у про 
 ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће 
 рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако п 
>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили 
{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам В 
.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за 
 мало на мајестетичан начин, пред лицем ћудљивог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је с 
ио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су  
 звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчи 
ога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само пр 
тава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозде 
м светиљкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стр 
p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па  
страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Зе 
овом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки 
м дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> <p>Ту 
ћи да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад  
љу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто прод 
ђе до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати 
, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изази 
пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S}  
Посматрао је седећи очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање 
у осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене класе, свих народно 
иферију, маси радног и патничког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за заба 
ј друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је  
ја погледом кроз кишу снежних похуљица, у правцу Земунског кеја, и тражи снегом покривене топол 
једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би  
чког света, у њихове заједничке домове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, гото 
 хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би  
ем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - 
онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору 
гства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркасти 
одина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{S} Покуша 
 уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушт 
и кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој 
 себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бе 
алази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог постанк 
ила на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед 
 тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни 
 је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по не 
и, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост  
ни увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божа 
г часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долаз 
 Дринчић застаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој  
, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао 
 се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постоја 
и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p>Земунска су свет 
жда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече 
а је од куд погледао на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> За 
стеље, Дринчић написа једно дуго писмо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинс 
е слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало с 
S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао вел 
око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео  
м и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећ 
Сави са последње терасе на Калимегдану, у мало се није својевољно стрмоглавио с ње!{S} Није се  
игару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди јед 
вот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осу 
меја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао  
вом озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече 
врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица  
зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими.... 
љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, ка 
осле успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених 
љивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред празним шо 
 даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се ч 
оследњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на вел 
е редовно закашњавао по коју минуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео  
 тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер о 
Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је т 
 чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> <d 
из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и 
тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут  
е.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</ 
очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати о 
јке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу  
дима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} 
братио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај ј 
ама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путника су се губили у в 
ахнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања,  
е се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није  
раво пред њега на сто.{S} Он се загледа у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична д 
о бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи 
притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњак 
{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S 
- обојена прозора, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова по 
не стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче неш 
јена прозора, све радозналије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се момен 
 шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози К 
Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" 
ко не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И ш 
вао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у 
у.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њи 
ешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су св 
 сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег допадања, и на много природнији 
о време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полу 
орби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе ген 
оћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капетана могла је намерно изостати до у с 
све.{S} Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно  
сте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p>  
исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} Т 
г јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на  
д несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно 
затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, и поче 
радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веро 
ака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадр 
д којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласкавих ре 
="SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак уве 
инама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов з 
зар не значи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из 
су подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p 
ци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се д 
имовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Крајеве...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> < 
ш тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране м 
 Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури да  
 жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и о 
ијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних, ко 
ким и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју....</p> </div> <d 
м столова, столица и келнераја, кога је у осуству заступао на дужности један велики сандук од т 
атим је заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог к 
но се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право глас 
 та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку о 
p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дав 
стрва, до самог састава.</p> <p>Тамо је у правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Др 
да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара 
 не може донети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспек 
.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на 
на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придржа се за једну тешку ст 
</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло до 
>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли једна страшна помисао! — Он с 
{S} Ледене санте су лежале као набацане у свима правцима.{S} Маса стакластих пирамида је прелам 
све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако  
 и оно је лаж!{S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек 
ринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купи 
или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупил 
?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да п 
рују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само  
н од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су баца 
} Он предаде команду крмару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је на 
и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Дод 
буњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девој 
а и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан 
ањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави 
ли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда 
, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В 
е: како је њиховом капетану однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која им 
 <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се ис 
е трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитр 
 познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село  
које је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово 
х побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у  
нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју 
а и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одрж 
е, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до  
х дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у ко 
 И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу мас 
реди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није з 
нца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста  
Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек о 
исала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и 
алом, а високи и строги морал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици 
, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом  
амо за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и ниса 
поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављају смрт срамоти.{S} И њи 
ћ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће  
ограда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто в 
подина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>—  
ечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се  
/p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунско 
се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, 
 врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том се, те 
ости према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су 
 се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у ч 
елим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p> 
о топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе ника 
рзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готов 
еровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> шт 
ра, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и  
ећ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Нове Краје 
ојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлу 
ћ се спусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у д 
леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним  
буњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је овде дошао! — 
к преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и с 
> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио ра 
а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке! 
пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз 
 проби се још једним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и  
агано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, 
 с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Бр 
 помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да 
ћи главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео свој мали роман до <pb n="48" /> синоћњ 
ам, потпуно сам, с недогледном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му с 
ебапују његову снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветр 
а.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у каж 
ма врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала гл 
на, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити опет сам 
о подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, сам 
ожај!{S} И душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као 
једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки  
се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке  
 лагано куцну.{S} Слаб звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај 
дног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве 
а, и кога је тамо тражио, кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је  
 је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опо 
г и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapte 
је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} 
т повратка.{S} Дринчићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он п 
="21" /> <p>Дринчић се насмејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} 
ађарских пустара и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врат 
и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином 
г капетана могла је намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би  
 лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускор 
у трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута  
и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо с 
ла и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни гд 
p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему с 
ј страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са  
 мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак, као жеравице пламтећих оч 
е тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало. 
у Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна пи 
} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му  
S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза гра 
аса завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да г 
ачи не запамтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необ 
Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер  
 и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак 
аног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен 
на нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адм 
гло поче свитати, као тихо и меко јутро у пролећу.{S} Прво пукоше поља и засејане њиве, па се о 
нског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом 
ана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом 
ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и б 
а да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу  
едан дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, ко 
е својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мо 
 огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима 
чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S}  
бања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио своју истрајност!{S} Прогура се  
.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарск 
оље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да с 
о је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојст 
е, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима 
амо с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} 
дници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у  
ем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вар 
ио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врл 
звиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње. 
м крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског м 
ложаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“. 
обом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, ла 
чео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Г 
ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клиз 
 ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједно 
тупак повлачи казну, па се онда, док су у слободи и проводе свако на свој начин.{S} После, доду 
долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном б 
 сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликов 
се му се још једном као судија злочинцу у лице, и с јаким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, г 
рудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити 
млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту  
агонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово паде Дринчићу на раме, и он 
пита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћупр 
 поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној мало 
кафеина и свих могућих киселина.</p> <p>У полу-мраку су седели за столовима обалски радници, мр 
еђен, у крупним пахуљицима снег.</p> <p>У свом је стану ручао Дринчић нешто раније него обично. 
ко није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у друго 
оз затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата наг 
идржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим и 
и бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло поче свитати, као тихо и меко јутро у п 
ече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па  
ић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим т 
 жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену 
а не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужа 
а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић се 
, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара) и д 
ита на лицу ког посматрача такав израз, увек само за се помисли:{S} Ти, јадниче, који у својој  
штовањем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита  
 малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који  
е и судар прилика.{S} У резултату му је увек траги-комика.</p> <p>Друштво осуђује на презирање  
ма на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и  
век само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек 
ћено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, до 
да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји  
р од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом  
ници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!« 
ла задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одб 
њости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гостију....< 
 коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином лич 
иким тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене 
ћи на капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвил 
дуго само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуг 
 тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле  
олећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан 
о управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не ум 
 кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се у 
их за тренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p> 
ерује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То 
д чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда  
мијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се Морава око пруге, доста пространом долином, ко 
ани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске да 
 дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполин 
 напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с недогледном пуст 
, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без раз 
> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стран 
полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло ус 
а на последњој Калимегданској тераси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед в 
кад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег ра 
{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као  
е речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" 
жасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна крил 
 Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ов 
S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да  
се окрете Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу 
!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће  
кад је добила «мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у кој 
м испита садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће н 
о јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи и пође  
а свим лагано онај други..</p> <p>У том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а 
 није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удари корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p 
скочи и појури!...</p> <p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак пр 
рло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим др 
а, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вред 
p> <p>Ту је, у једној засебној, и доста удобној одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестод 
ије хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S 
.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се пожури 
прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, пр 
учне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је 
{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Извесно је тад први пут у животу добро измерио  
 кочијаша, једва се држећи на ногама, и уђе у најближа затворена кола.{S} Кочијаш један од оних 
ајући се и сами за своју слободу.{S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</ 
ечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на страж 
 би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечер 
а за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажа 
 ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком  
г мора.</p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима б 
ли спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Ст 
н прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, натрчавају једна на другу и си 
<p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и махнито зари зубе у кажипрст,  
т траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али  
ви!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и 
сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} Она се разбуктавала и са 
, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту с 
, он једним покретом измени став, пусти узвик пријатног изненађења, притрча Дринчићу, стеже му  
жанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у себи, да би  
 Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у  
 назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то узвишено праштање, и оно је лаж!{S} Јер од куд има исти 
дрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све ок 
а, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосф 
 породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећ 
 облику у каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узв 
та горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и к 
т тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог крм 
е речице!</p> <p>Оба пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причо 
справљала се нека ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и но 
то се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по  
е он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочиј 
ођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услуж 
осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио 
адње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и раки 
ни реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пу 
осудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном б 
, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Свет се збирао са свих  
станка Сава—мале поприште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приват 
дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p 
ме ће се тек расправљати.{S} Капетан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није до 
ић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, 
што су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је изненада отпутовао негде у Но 
 је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отво 
мног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог 
 су се слагале на кровове кућа и прљаве улице, засипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична 
београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{ 
оретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упија 
свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то за 
идео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре пута у Нове Крајеве и купио, незнајући н 
истрајност!{S} Прогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p>  
мебл» и „лагиран“ патос, удари Марковом улицом и стаде пред „Златну Лађу“, у којој се сав живот 
</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није вид 
сипајући собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер 
не, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не мо 
 испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У једном тренутку помис 
ке.{S} Он је знао топлину душа, које ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њи 
ови.{S} Маса малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <p 
ан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спо 
видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било 
 глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S}  
г себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења 
 зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечито 
Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се 
, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну. 
и на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и погонио објекте, који су с 
пим дивљим сликама, истискујући осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида 
њи се почеше отресати од зноја, снега и умора, предосећајући кратак одмор, док је кочијаш бриса 
де им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, 
огао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, д 
убазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићев 
б звук одјекну као у празном простору и умре.{S} Напрезању је долазио крај и он поче малаксават 
о се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с про 
р, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном као судија злочинцу у лице, и с  
 бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n="24" /> јут 
вршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да пром 
ор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, промаш 
етврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће с 
p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене  
рани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и раз 
ти се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек обј 
ђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним об 
ћаја.{S} Путници улазе и излазе свуд са уобичајеним поздравима...</p> <p>Ристовац!... дречи мрш 
 се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Ал 
ражили очи.{S} Лагано корачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће п 
ног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остаде непо 
p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај други..</p> <p>У том удари зв 
у, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод 
 га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само 
је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна пра 
ц и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то врем 
аспознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога 
ађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припадају заслу 
ир стеже, завршавајући моравску долину, управо обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове 
 али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{ 
, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао самог се 
своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео  
ед огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одм 
тима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио јед 
говани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике просто: лађар 
игла Сингерова отурила.{S} Друштвено се уређење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за пол 
крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха  
Само један љубазан осмех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика п 
овијала млада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста о 
изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му засветли  
 писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчић јавио лекару, и, пош 
 пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо 
смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> ј 
 одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске обја 
 Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од вр 
ну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Његова је сто 
ву руку и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се д 
о! — «Сасвим је разумљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи 
пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци јо 
</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и  
вљује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочи 
на старо огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај госпо 
 кондуктер.{S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S}  
отретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчи 
, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му 
та ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да 
се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно с 
пште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, по 
изима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају  
командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најискуснији капетан пр 
ања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у пр 
еже на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе врем 
о ради промене премда никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после пр 
тао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду  
нара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p 
и на питања не могаше отворити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лаг 
.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњивала, и два пара 
кав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и залед 
 стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име,  
, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и н 
се трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописа 
 подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone 
p> <p>Поглед му пређе преко кочијаша, и устави се на његовом озеблом и мршавом коњу и колима.{S 
е иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић  
 чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему, ретко кад све може и распознати, а он 
и друго.{S} У том се, тешко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједн 
 дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада нас 
је и касарне, пивнице и ресторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, п 
заспао и спавао дуго.{S} Кад је у подне устао, обуче се и пређе у Земун, устави првог кочијаша  
а најслађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промак 
ико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавајући <pb n="12" 
 јурили за њим.</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, к 
 капетана.{S} Промене у природи су увек утицале повољно на њега, јер се јако плашио мртвила и у 
атку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају  
 Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је зна 
зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао т 
дин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хит 
гим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажаљењем их посмат 
 Кола пуна дима и паре, плишана седишта утрвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих да 
та корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико  
творити заливена уста, она убрзо и сама ућута.</p> <p>Сат је лагано, лагано до ужаса откуцавао  
кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.. 
остатак паре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред  
ених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и нервозно 
ствар, у којој су сви узели највиднијег учешћа.{S} Млатарало се и рукама и ногама у потврду иск 
м, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је,  
ј томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час з 
ед јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен на ограду команде п 
 одају, у којој се налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се 
Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне  
рачки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хте 
жином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, 
 на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини  
пратиле разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела 
унуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме се родио.{S} Д 
питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту учини изненадан крај свима надама и сновима, и од живе  
 Застиди се те помисли, јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао и 
 учине ништа, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару,  
д неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јест 
ead> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим воденим капљ 
S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или  
аво, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} 
ених руку дочекати његови стари и добри учитељи и радовати му се, као првој ласти на старом огњ 
о на њега, јер се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и њег 
} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко је он, и зашто је  
и од стола.{S} У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао в 
едило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашт 
 до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блешт 
 сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му се искривише, и 
 сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није м 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>С фебруаром је заједно отишао и лед и почела редовна плов 
ебу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На бро 
ављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као нек 
 кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био 
ал се налази у једној простој законској форми, у самообмани и комици, којој се људство од свог  
о.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући оста 
о минута погађао и мисли и душу, као из француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пу 
ело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, и који је свесно и несвесно толике ж 
ом оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала 
ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног пронесе 
ом, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, 
:id="SRP19141_C7"> <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, 
еве стране се у дугачком луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкаст 
6" /> и у неколико крилатих речи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну х 
</p> <p>И Дринчић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно 
дан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, 
/p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једв 
ти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута,  
је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p> <p>Њег 
а му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај 
ећ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају само стари бродари.{S 
тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му  
 затворене прозоре пунио собу.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло 
тменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и о 
родицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јуж 
ати онај сумор из душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду 
 више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима 
ко ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, изв 
е траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочи 
еке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а  
адатак преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад м 
p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопствени 
 налазио, и она му се учини позната.{S} Хтео је поново зажмурити и предати се заносу, који га ј 
н и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одм 
х је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и б 
 страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови ос 
 горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури,  
ају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног и патничког света, у њи 
/p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно разви 
у екстази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бит 
се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом 
 се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре 
лао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из сво 
шао је пристаништем <pb n="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, д 
екире.{S} У средини реке, у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, в 
ина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души 
вљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем спомени 
 сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </d 
а, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, нарк 
у ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима 
и.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на 
иво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег б 
 ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командује један једини човек, и то так 
n="38" /> <p>Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, 
, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуров 
 после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано 
не великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне 
ео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до гру 
 нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола 
, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа. „Мали Крагујевац“, «Јеротије» и „Сав 
 Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала маса згурених објеката, раз 
х провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зимовника пуца секира у рукама стотине мрнара, ко 
ећ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском  
се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао од 
ане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у 
ди једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Промену, просто ради промене пре 
првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на своју страну.{S} То је зла  
сетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину душа, к 
у било и много других, који су поцепали целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понек 
гао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резу 
ену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасвим издвојен за се, ту ради и живи,  
, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване каф 
Извол’те....«</p> <p>Он остаде миран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ н 
та садржину своје рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на обра 
дић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више н 
, који тако јако заударају на културу и цивилизацију.{S} Он је хтео на периферију, маси радног  
 оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притег 
дуго и услужно један другом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог  
а десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капета 
у је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде 
стог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, ви 
ла љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} Узалуд се отимао и стресао.{S} 
и, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако ж 
џе дубоко у душу.{S} Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздвај 
id="SRP19141_C8"> <head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним г 
 светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог пристаништа је лежала 
у тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, 
ље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и 
 мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи 
мпе, која се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, п 
 су просто продирали кроз железна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словен 
у правцу нове царинске зграде, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месец 
н целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлач 
м, пошто друштво не отпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо ост 
мици, којој се људство од свог постанка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био  
.</p> <p>Друштво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са ж 
ри, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког  
рнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог тем 
них питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с  
кад познао сласти недовршеног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у  
сцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, 
час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље 
у је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: ш 
ва из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало 
ни и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на к 
не сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему друг 
је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје тучане канџе дубоко у душу.{S} Ниј 
купљених у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж це 
ји је као смрт неминован, још тог истог часа.</p> <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било св 
иљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо б 
парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одмори 
} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет с 
боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљ 
т.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Зн 
еједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само 
ји ни самом себи увек не припада.{S} На част тим људима њихови положаји и имања, ја волим скром 
е вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9"  
ном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватају 
ађе залогаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неоп 
S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом ру 
ешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољуб 
нику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача 
пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на К 
 и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед му залута преко  
у и махнито зари зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не с 
</p> <p>Ту му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле 
ака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с д 
ека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу по 
 граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио 
 било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се остали повратише својим колима.</p> <p>По 
на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на талас, који ће и њега смлатити.{S} Презирао је 
руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута п 
 наслон, кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту 
рио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео 
ном сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак з 
љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зим 
чи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио п 
а на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко 
у сви доказивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се  
несвесним трајањем.{S} Тражење лепота у чему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{ 
х, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцај 
бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагедија без вен 
ора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принету уст 
у он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутра, и....{ 
 а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо ли 
а радња.{S} Мишићи, који се коче, после четрдесет часова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атом 
дама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор из душе  
{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радознало завирива 
греву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу пр 
 правцу Земуна спавало једно мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За  
и мислио, оно тражи забаве по салонима, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени ве 
них дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за простор у коме с 
мало засветлила у мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновре 
је је и постало и остало загонетка, и у чијим је очима....</p> <p>У том нешто тешко као олово п 
 ће умети запливати у радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести 
 то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зове  
 био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вредни  
S} Јер од куд има истине у њему, кад се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у ка 
е десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице 
 стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка 
рис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њи 
ишта јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p> 
ведник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити  
иле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом сми 
ection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, по 
ик <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изу 
к се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се нам 
 на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом п 
о је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни мислио, оно тражи забаве по салонима 
јер се навикнутом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињ 
мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Малу речну површину је стезало јако 
о видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско 
 површину је стезало јако, и на местима чисто ледено огледало.</p> <p>Ту му се одједном пробуди 
е зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту она лепа понорама з 
 појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{S} Капетан 
вале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одм 
 у њима утопити»...</p> <p>После је тај чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога  
за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Дод 
се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега нарочиту пажњу, 
о се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и  
бе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све 
>И према свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства 
ојам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте  
не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокрета 
гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту не 
 кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба св 
целим пуком људи командује један једини човек, и то тако успешно.{S} Обично најстарији и најиск 
исписао у души редове, којих се озбиљан човек по мало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижа 
нка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га покв 
 из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство д 
д се чини увек само с допадањем.</p> <p>Човек, у облику у каквом је, у опште се не може уздићи  
е бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и рукавица.{S} 
био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука? 
био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако ра 
Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, бра 
 по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто шт 
мам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На част т 
иких река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху изговарати име, једне дотле 
а умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гле 
аскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су г 
о као олово паде Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>—  
њем, које наш радник <pb n="30" /> увек чува само за свог чиновника, Дринчић ипак прочита на св 
ао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од њега је  
само о томе, како је он једини још увек чувао своју тајну.{S} Затим је заспао и спавао дуго.{S} 
део на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто в 
 нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако 
а Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се 
јске објаве, и свали се на једну клупу, чудећи се; како се тога још синоћ није сетио?{S} И док  
е из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p>  
а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, у којој су заступљене све друштвене кла 
снежним леденицама опточених круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад  
оји је јако потсећао на оне тополе, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} О 
е.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али 
5" /> и сносе трпељиво све одредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослон 
<p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није ни био умор 
свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи некол 
н.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на њег 
 добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако  
овник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт заповеднику, јавио је да је т 
 радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редов 
реније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообман 
жубора распорених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ло 
реме је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона 
ини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се 
.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих објеката, и свуд се осети живост пр 
в предходник нудио своја кола, која су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним,  
једно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, ша 
оји већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на свему 
 подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није п 
мало село, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане њег 
зала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без г 
орки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше? 
/> сав се стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под но 
/p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на п 
ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци испуњавајућ 
аре, по свршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S 
 и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до са 
ас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он 
шљани, често и помодно обучени, обилазе шантанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујут 
не атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као паклене муње, севала су његовим изгубљен 
ече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка,  
ав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради 
каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна 
</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима 
у унутрашњости, на једној малој речици, шетао се њеним обалама, после тога на неколико дана, Са 
а мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније и мирније, све више личећи н 
познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај  
е.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро 
и собом и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није б 
тупак свога капетана. — Заморио се мало шетњом по команди, мало посматрањем те зелене пучине, — 
рачајући, он се упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се 
ех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у  
гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p> <milestone unit="sub 
рок канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане 
p>Поглед му залута преко састава.{S} На ширини од пет километара је ћутао чврст и непомичан лед 
ке пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смисл 
води и своју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, 
снагу.{S} Дубоко заривен у дице Дунава, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племени 
у рукама стотине мрнара, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> < 
средине пивнице, с које се димила једна широка, најстарије конструкције пећ, која је била и јед 
ечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не  
к, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> <p>Са Земунске стране су пли 
ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живети, јер смрт не п 
паучине покривене таванице, паде једним широким појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата,  
четком другог обично завршава шеста.{S} Широко срце има за жене, и никад се само ради једне не  
од сунцем реке, од кога се на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна  
брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће да 
{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје распаљене амбиције! 
к, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код  
о велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су слепо јурили за њим.</p> <p>И Дринчић  
а цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSection"  
ражљивог никотинског дима, пред празним шољицама од кафе, и тањирићем за пепео пуним пухора од  
 и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се тр 
овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ 
ињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се чов 
ла су његовим изгубљеним мозгом питања: шта ће ту, и куд ће одатле, — док су она три плаво обој 
и својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде з 
ог дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над н 
!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као  
е дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао  
ј!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је одају, у кој 
} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који 
изма, онда....{S} Шта онда?!..</p> <p>И шта је љубав?{S} Узвишавање над несвесним трајањем.{S}  
 га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, са 
} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му  
изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале  
?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он сам?{S} Живи леш, који животари, док органи 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је  
 међутим тако радо сада плакало!</p> <p>Шта ли је он жалио?..</p> </div> <pb n="13" /> <div typ 
инуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и лут 
нуту.{S} У један мах је и протрчао свој штек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капета 
ако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се р 
и «из прека», која се може похвалити на штету достојанства његовог капетана...</p> <pb n="21" / 
е, мора се еманциповати одмах од свега, што носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живет 
де бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>П 
 жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избезуми? — праскао је у себи.{S} Или је ово луд 
 слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p 
 је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу.{S} Ду 
у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро потом, све му је до с 
p>Слабе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим 
е грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти  
оји је одмах следовао том писму, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији 
љеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас 
м душом зажали дивно развијене младиће, што ту, на тако одвратне начине испољавају своје распол 
га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се толико <pb n="26" /> радовали.{S} Панорама 
ем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало н 
еко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p>  
ило тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова проширена Отаџбина изгубила своје приморј 
ишта, јер ни Дринчић није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту ж 
/> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и  
ја су, чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је ста 
ао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје  
а у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb n="39" /> Дринчић удар 
, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Заста 
отребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобнос 
само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити  
ћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на овакав поступа 
за обичан живот.{S} И једни и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и прост 
ини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан  
а и чудно спокојство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више р 
ачи:{S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и 
е мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартов 
 рада, <pb n="8" /> што масније хране и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују  
 беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети мало ослобођен, појави се на команди са 
н је!....</p> <p>Ето, он није задовољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у ж 
је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш  
Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети 
мех заигра у крају усана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама 
 мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје, он једним  
 шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенци топола на кеју.... 
нешто, што не умире, <pb n="6" /> нешто што са смрћу материје не мења ни правце ни облике свога 
нас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег рада, <pb n="8" /> што масније хране и шт 
 ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у д 
терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе, оне чудне топ 
"> <text> <body> <pb n="3" /> <head>КАД ШУМЕ ТАЛАСИ</head> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног 
нула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран и посм 
ј мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с к 
андуровићева строфа:</p> <pb n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас